Boforova skala, medjunarodno prihvaćeno merilo za jačinu vetra. Sastavio ju je 1806. oficir britanske RM Fransis Bofor prema efektu vetra na potpuno osnašćeni brod sa razapetim jedrima. Takvu skalu sa manjim izmenama usvojio je 1838. britanski Admiralitet, a vremenom prihvatile sve mornarice sveta. Pošto ju je 1874. usvojio Medjunarodni meteorološki komitet radi medjunarodne upotrebe u meteorološkoj  telegrafiji, boforova skala je postala osnova za specifikaciju jačine vetrova na kopnu i moru u svim delovima sveta. Izvorna Boforova skala davala je prikaz učinka vetra u blizini morske površine, ali ne i odgovarajuće brzine. Podneto je više predloga, ali se duže vremena nije došlo do zadovoljavajućeg rešenja. Američki i britanski meteorološki uredi prihvatili su 1906. ekvivalentne brzine sa visinom anemometra od 10 m. Medjunarodni meteorološki komitet je 1926.  usvojio skalu ekvivalenta sa visinom anemometra od 6m, ali se u SAD i V. Britaniji i dalje upotrebljavala skala iz 1906. Medjunarodni meteorološki komitet proširio je  1946. prvobitnu Boforovu skalu od 13 na 18 stepeni i odredio da se do 10. stepena nove skale ekvivalenti brzina odnose na na visinu anemometra od 10 m, a iznad 11. stepena na visinu od 6 m. Ovu skalu prihvatila je većina država. Obrazac za preračunavanje jačine vetra iz Boforove skale u odgovarajuće ekvivalente brzina je V=0.836 B 3/2, gde je V brzina vetra, a B stepen Boforove skale. U nekim mornaricama uz Boforovu skalu se daje i Petersonova skala za stanje mora.

Ovaj video je snimljen sa ruskog broda u Drejkovom prolazu izmedju Argentine i Antarktika...