Podmornice Japanske imperijalne podmornice klase I-400 (Sen-Toku) bile su najveće podmornice na klasičan pogon ikad izgrađene. Ove podmornice su predstavljale klasu podmornica-nosača aviona. Naime, podmornica I-400 je nosila 3 aviona tipa Aichi M6A Seiran. Prvenstvena namena je bila dejstvo po Panamskom kanalu koji je tada bio pod kontrolom SAD-a. Ukupno je bilo izgradjeno 3 plovne jedinice ovog tipa (I-400, I-401 i I-402), iako je u početku planirana flota od 18 plovnih jedinica.

Kako se rat okretao protiv Japanaca, koji su izgubili vlast nad Pacifikom, komandant Japanske kombinovane flote Admiral Isoruku Yamamoto zamislio je smeo plan da napadne Njujork, Vašington i ostale velike gradove, kao i da uništi Panamski kanal.

Jedan od Yamamotovih planova je bio da iskoristi Sen Toku, tako da je početkom 1945. godine vršena priprema za napad na kanal. Zamisao je bila da se preseču linije dotura opreme na Pacifičko ratište kroz Panamski kanal. Planom je bilo predvidjeno da se plovi na zapad kroz Indijski okean, oko Rta Dobre nade, i Panamskom kanalu pridje sa istočne strane, odakle se nije očekivao napad i gde je, samim tim, bila najslabija odbrana. Letovi hidroaviona lansiranih sa podmornice bili bi u jednom smeru, samoubilački , i piloti su bili toga svesni.

Pre nego što je napad mogao biti započet, do Japanaca su stigle vesti da su Saveznici spremni za napade na domaća ostrva. Stoga su Panamski kanal i američki gradovi skinuti sa liste ciljeva. Kao cilj napada je određenа saveznička baza na ostrvu Ulithi, gde su se prikupljale snage za invaziju. Izvodjenje napada je osujetio Car koji je najavio predaju Japana.

22. avgusta 1945. godine posadama je naređeno uništenje podmornica. Torpeda su ispaljena bez naoružavanja, hidroavioni lansirani skupljenih krila i stabilizatora. Kada se I-401 predala američkom razaraču, posada razarača je bila zapanjeni njenom veličinom. Komandant podmorničke flote, kapetan Ariizumi, još ranije je bio poznat po ratnim zločinima, te je radije izabrao samoubistvo nego predaju Amerikancima.

Zarobljene podmornice su dovežene u Sasebo Bay na ispitivanje. U to vreme je stigla poruka od Sovjeta da žele da pošalju svoju ekipu koja će izvršiti ispitivanje tih podmornica. U cilju sakrivanja japanske vojne tehnologije od Sovjeta, sprovedena je operacija Roads End (Kraj puta). Većina podmornica ( američka mornarica je zarobila oko 24 japanskih podmornica, medju njima tri podmornice tipa I-400) je dovedena na tačku poznatu kao Point Deep Six, oko 40 milja zapadno od Nagasakija, postavila punjenja eksplooziva C-2 i uništila ih.

Četiri preostale podmornice (I-400, I-401, I-201 i I-203, koje su sve postizale duplo veću brzinu od američkih) otpremljene su na Havaje gde su ih američki inžinjeri proučavali. Po završenim ispitivanjima, podmornice su 31. maja 1946. godine torpedovane od strane američke podmornice USS Cabezon. Pretpostavlja se da je razlog torpedovanja ponovna želja SSSR-a da učestvuje u proučavanju japanske ratne tehnike.

Olupina I-401 je pronadjena marta 2005. godine na dubini od 820 metara.