Пет векова историје на дну Саве и Дунава

[švercer011]

19/09/2010

Пет векова историје на дну Саве и Дунава

Мапа потопљених бродова, можда пуних предмета вредних за историчаре, још није израђена. – Најстарија позната лађа на речном дну потиче још из средине 15. века, а претпоставља се да се могу пронаћи и остаци античких пловила

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] (Цртеж брода из 15. века потопљен приликом опсаде Београда)

Речна и морска дна се у већини суседних земаља истражују најсавременијом технологијом како би се пажљиво пописала културна баштина која је вековима па и миленијумима сахрањивана под водом. У нашој престоници ова област још се проучава само на основу архивске грађе и прича аласа које се преносе са „колена на колено”. Било је неколико покушаја археолога да на основу старих записа, фотографија и усмених сведочанстава склопе бар делић мапе потопљених бродова. Али, нико ни не наслућује којих су све цивилизација остаци заглављениу муљу и шљунку београдских корита, на чијим су површинама и даље највећи проблеми како очистити смеће и уредити приобаље.

– Најстарије потопљене лађе за које поседујемо било какве податке су турски бродови који су страдали за време опсаде Београда султана Мурата Другог од 1440. године. Пронашли смо и документа о три галије уништене у току османлијског напада 1456. Њих су, притичући у помоћ бранитељима тврђаве, уништиле јединице Јањоша Хуњадија, код нас познатијег као Сибињанин Јанка. То не значи да на дну нема пловних објеката који су настали много пре 15. века, па чак и из антике, али у архивима не постоји никакав поуздан податак о њима – објашњава археолог Гордана Каровић, чија је невладина организација „Аква ет археологија” недавно израдила мапу под називом „Потопљени бродови београдског акваторијума”.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] (Напуштена олупина на десној обали Саве код Старог моста)

Намеравајући да опише како би изгледала шетња Савом и Дунавом када би њихове воде пресушиле, научница подсећа да је за Београд вођено толико битака да их је готово немогуће пребројати и да је тешко замислити колико је пловила отишло у вечно „почивалиште” на речном дну. У 15, 16. и 17. веку тонуле су понајвише турске и аустријске ратне лађе и трговачки бродови који су у доба окршаја помагали војсци. Султан Сулејман Величанствени, који је владао од 1520. до 1566. године, обавезивао је трговце да помажу његовим освајачким трупама, али бродове није реквирирао, већ је ове услуге заузврат плаћао.

Галије, фусте, шајке, каици, томбази само су неки од модела који су у то доба у дубину одвукли и безброј морнара, драгоцених предмета, писаних докумената, оружја и осталог материјала који би данашњим истраживачима био драгоцен.

У току 18. века честе жртве постају трговачки бродови и чамци. Нажалост, једини поуздани подаци о овим обрачунима могу се пронаћи у судским списима у којима предузетници траже одштету од државе, јер их није заштитила од топова непријатељске силе.

Није могуће тачно утврдити када је настала прва радионица за бродоградњу, али се верује да је најранији термин 1430. година. Озбиљнији подухвати почињу доласком италијанског мајстора Кинтијуса, најкасније 1494. Претпоставља се да се прво бродоградилиште налазило у близини данашњих „Полетових” терена и СРПЦ „Милан – Гале Мушкатировић”.

Пловидбена инжењерија бивала је све активнија у 16. веку, а на поправку су довожени чак и поморски бродови. Док је град био у отоманским рукама, овде је обнављан и део велике турске ратне флоте после тешког пораза од хришћанске армаде у бици код Лепанта 1571. године

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] (Трговачки брод Николе Петровића потопљен на ушћу Тамиша 1861.)

– Озбиљних бродоградитељских захвата било је и у 19. веку, после устанака. У Београду, али и Смедереву, Доњем Милановцу и Брзој Паланци праве се, како наводе извори, „лађе начињене по облику морских лађа”. Претпоставља се да је Милош Обреновић у Брзој Паланци наручио склапање раскошне корвете коју је 1835. послао на дар султану. Овај поклон допринео је да турски владар изда ферман на основу којег је Србија добила право да на трговачким бродовима истакне своју заставу – објашњава Гордана Каровић.

Убедљиво највећи број података доступан је тек о периоду после почетка употребе челичних машина, поготово из Првог и Другог светског рата, када су страдале комплетне речне флоте наше земље. Међу многим „покојницима” је и један затворени шлеп који су Немци уништили за време повлачења 18. октобра 1944. године, а и данас „почива” на дну Савског језера.

На истом месту одиграо се и велики „помор” пловила 1929. године, када је услед померања огромних санти леда потопљено или оштећено чак 112 лађа и чамаца смештених у зимовнику. Тешко је утврдити тачан број потопљених пловних објеката, а не може се са сигурношћу рећи ни на којим тачкама је дно највише покривено њиховим остацима. Могуће је да је највише лађа страдало у близини Земуна, на Ушћу, као и на Белој стени, а на Сави је највише олупина концентрисано око Аде Циганлије.

Без обзира што под водом лежи цео потопљени музеј петовековне српске историје, држава није показала свест о дужности да истражи вредну баштину, извуче вредне артефакте на суво и сачува их од пропадања. Ако већ немају интересовања за уметност и културу, очекивано би било да се макар покушало да се уклоне 22 брода који ометају пловидбу. Додуше, Вермахтове болнице на води, које су ратни пут завршиле код Прахова, успеле су да побуде пажњу државе, која је њихово вађење уписала у шест приоритетних пројеката у области водног саобраћаја. Пошто је то изузетно скуп подухват тежак око 13,5 милиона евра, чека се новац из фондова Европске уније који, ако и буде одобрен, неће бити Србији прослеђен до 2014. године, објашњавају у Министарству инфраструктуре.

Можда је чишћење дна код Кладова и даље превелик залогај за осиромашену државу, али тешко да није било пара у касици да се ангажују рониоци који би проверили шта се крије у подводној оставштини српских и завојевачких лађа. У Министарству културе, међутим, кажу да они пројекат имају само за истраживање Трајановог моста, док се потопљеним бродовима нису бавили.

Осим недостатка средстава, истраживања отежава и чињеница да се конфигурација речног тла и облик корита константно мењају па остаје нејасно где се нека локација споменута у старим списима померила до данас, напомиње Гордана Каровић.

Највеће дубине Саве од Аде Циганлије до Ушћа при садашњем водостају износе и до 15-16 метара, док је Дунав око Ушћа тренутно дубок 18 метара, а на неким местима и више од 20.

– При таквим нивоима воде остаци који леже на дну не ометају пловидбу која се у данашње време обавља и тешко их је скенирати са површине. Понекад радимо на основу тога што нам аласи пријаве да им мрежа негде запиње и кажу нам да постоји „нешто” на дну, а највећу подршку у томе пружа нам Јавно предузеће „Пловпут”. Очекујемо да ће се истраживању богатства које лежи на речном дну приступити озбиљније када наша земља потпише конвенцију Унеска о заштити подводне културне баштине – закључује Гордана Каровић.


                                                  Unesko nije uplovio u srpske reke

Конвенција Унеска о заштити подводне културне баштине донета је у Паризу 2001. године и од тада ју је потписало тридесетак земаља. Већина наших суседа већ је приступила реализацији овог документа, а Задар је уз међународну помоћ већ добио Међународни центар за подводну археологију. Осим Србије, од држава у окружењу конвенцију још нису потписале Аустрија и Мађарска. У овим земљама, као ни код нас, подводна археологија још није добила простор у државним институцијама и њоме се и даље баве само невладине организације.


                                    Несрећна судбина „Танаска Рајића” и српских официра

За време напада Хитлерових трупа на Југославију, донета је одлука да се наша речна флота потопи како не би пала у руке нацистима. Бродови су уништени на Ушћу, а остављена је само парна лађа на вијак под називом „Танаско Рајић”, којом је војска требало да се повуче Савом до Шапца. Укрцало се 170 официра и војника, а у међувремену наша војска минирала је Стари железнички мост како би успорила прелазак окупаторских трупа. Овај прелаз преко реке разнет је тачно у тренутку када је „Танаско Рајић” пролазио испод њега. Конструкција се срушила и побила све који су се нашли на броду.

Stari železnički most rušen je i 1914, a gvožđe je tada palo na mađarsku lađu „Alkotmanj”.


Izvor: Politika



                                  

[PakleniVuk]

Uz pomoć EU i EIB izvlačimo iz Dunava nemačke brodove potopljene pre 80 godina

Danas je potpisan ugovor o grantu Okvira za investicije za ZB u vrednosti 16 miliona evra za projekat izvlačenja 21 broda nemačke flote potopljene u Dunavu tokom Drugog svetskog rata.


Ugovor su potpisali su Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo za evropske integracije i Evropska investiciona banka. Ugovor su potpisali ministar građevinarstva Goran Vesić, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i potpredsednik Evropske investicione banke Robert De Grut, u prisustvu šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuela Žiofrea.

Ministar Vesić je podsetio kako su ovi brodovi potpoljni pre više od osam decenija.

"Pre 80 godina kada su saveznici ušli u Evropu i kada se Drugi svetski rat bližio kraju, flota Crvene armije je ušla u naš deo Dunava, koji delimo sa Rumunijom potiskujući naciste prema Berlinu. Tu ih je sačekala nemačka flota koja je brojala više 200 brodova. Tada je nemački komandant odlučio da potopi sve brodove, kako bi zaustavio napredovanje sovjetske rečne flote i tako je došlo do možda i najvećeg rečnog potapanja brodova u Drugom svetskom ratu. Od tada je prošlo 80 godina, izvađeno je svega nekoliko brodova bez čega Dunav uopšte nije bio plovan", objasnio je Vesić.

Kako je rekao ministar, u okviru ovog projekta sa EU, ukloniće se 21 brod.

"To su brodovi koji se nalaze na samom rečnom putu, a onda ćemo pričati o tome kako da se ukloni ostatak od skoro 200 brodova, jer ne postoji tačan podatak koliko ih je. Ono što je bio problem, zbog čega je sve ovo tako dugo trajalo, jeste to da su brodovi potopljeni zajedno sa municijom, granatama i svim drugim eksplozivnim sredstvima, tako da je svaki brod neophodno bilo ispitati a neke deminirati", naglasio je ministar.

Vesić je podsetio da jedino EU daje grantove Srbiji i zahvalio na tome.

"Mi to razumemo kao njihov znak da žele da Srbija bude članica EU i da je Srbija deo jedinstvenog evropskog prostora i nastavićemo naravno da radimo na tome", rekao je on.

Podsetio je da postoje i drugi projekti sa EU i EIB.

"Kao što je pruga Beograd- Niš, prevodnica preko Dunava odnosno na Đerdapu koja će ove nedelje biti završena, što ubrzava prevoz na reci", rekao je Vesić.

Podsetio je i na grant koji je Srbija dobila i za obilaznicu koja se radi oko Niša, zatim za rekonstrukciju pruge Niš- Dimitrovgrad.

Dodao je da postoji mnogo projekata koji se rade i koji će se raditi na reci Dunav.

"Sada radimo dve luke, radimo Bogojevo i Sremsku Mitrovicu, upravo s EU i Europskom investicijskom bankom. Radićemo mi iz našeg budžeta luku Prahovo, rekonstrukciju luke. Povezaćemo luku Prahovo sa železnicom, sa bugarskom lukom Vidin, koje je takođe na Dunavu. Imamo projekte u Beogradu za zelene luke. Tako da će puno biti zajedničkih projekata na koje računamo", rekao je ministar.

Vesić je rekao da sa EU Srbija realizuje projekte za dobrobit svih građana i njihov svakodnevni život. Vesić je takođe rekao da odmah počinje vađenje prva četiri broda i da će taj posao da bude završen do kraja ove godine.

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre naglasio je da će grant od 16 miliona evra biti donacija za vađenje brodova nemačke potopljene flote iz Drugog svetskog rata iz reke Dunav kod Prahova.

"Dok gradimo budućnost zajedničke evropske sudbine Srbije i Evropske unije, moramo da se pozabavimo i onim što se dešavalo u prošlosti. Sama EU izgrađena je na temeljima saradnje između zemalja i naroda Evrope nakon Drugog svetskog rata. Zato je važno da ostajemo verni ovim pretpostavkama podržavajući projekte usmerene na suočavanje sa prošlošću i zajedničku izgradnju prosperitetne budućnosti za ljude Evrope", rekao je Žiofre.

On je rekao da EU ostaje posvećena tome da pomogne Srbiji da unapredi efikasnost svoje transportne mreže.

"Sa agendom povezivanja, EU podržava plovnost onoga što zovemo koridor Rajna-Dunav, koji je ključni plovni put koji povezuje Srbiju i njene susede, Srbiju i Evropsku uniju. Dakle, ovaj projekat će značajno poboljšati plovnost reke Dunav. Uklanjanje plovila učiniće plovidbu Dunavom bezbednijom, zelenijom i efikasnijom. To će smanjiti opasnosti po životnu sredinu i povećati bezbednost duž reke", dodao je on.

On je dodao da je ovo deo ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, koji ima za cilj ekonomski oporavak i rast konkurentnosti i regionalne integracije.

"Ovih 16 miliona evra granta, uz kredite Evropske investicione banke po veoma povoljnim uslovima, pomoći će modernizaciji plovnih puteva Srbije u skladu sa najvišim evropskim standardima EU. Ovde smo da učinimo Dunav zelenijim, bezbednijim i moramo da se setimo da je Dunav reka koja povezuje Srbiju sa susedima, reka koja spaja Evropljane, reka koja je deo našeg zajedničkog nasleđa i našu zajedničku, prosperitetnu budućnost", naveo je šef Delegacije EU u Srbiji.

Potpredsednik Evropske investicione banke Robert De Grut rekao je da mu je veliko zadovljstvo što je danas prvi put u Srbiji i da prisustvuje potpisivanju bespovratnih sredstava od 16 miliona evra. Kaže da podržava planove sprske vlade da pojača transport rekama i dodaje da su prepoznali značaj ovog projekta, kako bi se olakšao transport na reci Dunav.

"U svetu gde su potrebe za investicijama velike, partnerstva su od suštinskog značaja. Zato bih želeo da naglasim da se ovaj posao obavlja u okviru tima za EU, jer udruživanje naših resursa, stručnosti i napora je veoma važno, jer nam omogućava efikasnije i značajnije korišćenje resursa, kombinovanjem zajmova i grantova. To znači finansijski paketi koji imaju povoljne uslove za Srbiju. Na kraju krajeva, to koristi ne samo privredi zemlje, već što je najvažnije srpskom narodu", rekao je De Grut.

Dodao je da je ovaj grant posebno usmeren na uklanjanje potopljenih plovila na zajedničkom delu reke Dunav.

"I to je deo šire saradnje između Evropske investicione banke i Vlade Srbije. Proteklih godina smo Vladi Srbiji već dodelili 130 miliona dugoročnih kredita za povećanje kapaciteta i poboljšanje efikasnosti unutrašnjeg plovnog saobraćaja Dunavom i Savom u Srbiji", dodao je on.
Kako je naveo, zajedno sa železnicom, transport unutrašnjim plovnim putevima je zapravo energetski najefikasniji način transporta koji emituje najmanje ugljen dioksida po prevezenoj toni.

izvor

P.v.: Prilika da uvećamo našu Rečnu flotilu . Kada "upecaju" 21 brod sa dna Dunava ostaje još nedoumica kod koga da uzmemo "Grant" za njihov povratak u prvobitno stanje (restauraciju) i onda mogu u aktivnu službu . O ostalih 179 neću ni da razmišljam... .

[Boro Prodanic]

Ova priča ponavlja se periodično već mnogo godina (vidi "Dunavski vilenjak"). Ništa od toga, kao i do sada - suviše municije i drugih eksplozivnih sredstava je u tim brodovima.

[kumbor]

Помиње се цифра гранта од 6 (или ипак 16) милиона евра, што је опет мало за цео подухват. Највећи проблем је, наравно, муниција у потопљеним пловилима, вероватно неколико хиљада тона.