Namenska industrija Srbije - Vesti

[PakleniVuk]

Nezavisnost: "Krušik" najavio pokretanje disciplinskih postupaka protiv zaposlenih koji obustavljaju rad

Predstavnici Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" saopštili su da je rukovodstvo fabrike "Krušik", nakon najave zaposlenih da će obustaviti rad zbog nehumanih uslova u kojima rade na 20 stepeni višoj temperaturi od dozvoljene, najavilo pokretanje disciplinskih postupaka protiv njih. Zaposleni u "Krušiku" i član sindikata Aleksandar Đurić rekao je na konferenciji za medije ispred Ministarstva odbrane da u radionicama temperatura treba da bude 22 stepena, a da je sada više od 40 stepeni.

"Na livenju eksploziva ide temperatura i do 60 stepeni. Možete da zamislite kako je tu kada je napolju više od 40 stepeni", kazao je on.

Naglasio je da je rukovodstvo fabrike poslalo poruku zaposlenim da mogu da se zaposle u "lokalnu trgovinu jer tamo imaju klimu".

"Sramota je da ljudi rizikuju svoje živote za 70.000 dinara i da sutra neko dete ostane bez oca ili majke za taj novac jer tako neko hoće", poručio je Đurić.

Predsednica sindikata Čedanka Andrić podsetila je na to da je sindikat 24. juna tražio sastanak sa ministrom odbrane Bratislavom Gašićem, kako bi ukazao na nezakonitosti u radu Komisije za utvrđivanje reprezentativnosti i šikaniranje članova sindikata, kao i pritiske na njih da se iščlane.

Tada im je rečeno da će sastanak biti organizovan u roku od sedam dana, što se nije dogodilo, tvrdi Andrić. Prema njenim rečima, od tada ih niko nije kontaktirao kako bi sastanak bio zakazan. U međuvremenu oni su se žalili Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti.

"Znamo da je u Srbiji pravda spora i kad je dostižna", poručila je Andrić dodajući da razmišljaju i o radikalizaciji.

izvor

Takođe i druga vest :

Bratislav Gašić u „Krušiku“: Razgovarao o planovima za nove investicije, proširenje kapaciteta i osavremenjivanje opreme

Ministar odbrane Bratislav Gašić obišao je danas HK „Krušik“ u Valjevu, saopšteno je iz resornog ministarstva.

Tokom obilaska, sastao se sa rukovodstvom fabrike i tom prilikom su predstavljeni rezultati poslovanja i planovi kompanije za naredni period.

Gašić je održao i poseban sastanak sa širim rukovodstvom fabrike i predstavnicima sindikalnih organizacija koje svoju delatnost obavljaju u „Krušiku“, gde se razgovaralo o aktuelnim pitanjima od značaja za njihov rad.

Nakon sastanka, sa saradnicima, obišao je proizvodne pogone površinske zaštite i proizvodnje komora, objekat kotlarnice koja je u fazi rekonstrukcije, kao i novu kapislanu.

Ministar odbrane istakao je da država ulaže znatna sredstva u našu namensku industriju, kako bi se poboljšali uslovi poslovanja i proizvodnje.

„Danas sam imao priliku da sa rukovodstvom kompanije ‘Krušik’ razgovaram o poslovanju, kao i planovima za nove investicije, kako bi se proširili kapaciteti, osavremenila oprema i poboljšali uslovi rada. Od izuzetnog je značaja da svi proizvodni pogoni rade punim kapacitetom. Država će nastaviti sa ulaganjima u našu namensku industriju, koja je pouzdan oslonac naših odbrambenih snaga“, naglasio je ministar Gašić.

On je istakao da je proizvodnja „Krušika“ veoma značajna za unapređenje sposobnosti Vojske Srbije dodajući da je to preduzeće jedno od najznačajnijih za razvoj privrede Valjeva i Kolubarskog okruga.

Obilasku je prisustvovao načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane brigadni general Slavko Rakić sa saradnicima.

izvor

[Istria 052]

Нема ту ништа чудно. Само да подсетим како је својевремено, 80-тих година прошлог века, СФРЈ испоручивала опрему и наоружање и Ираку и Ирану. Узгред и Русија, као и Украјина су што легално, што преко црног тржишта зараћеним странама на простору бивше СФРЈ такође продавала оружје. Стара је пословица: "љубав за љубав, а сир за паре".

Čudno je samo da se ne traži potvrda o krajnjem korisniku i izjava da ne ide u tatom zahvaćeno područje. 

[Boro Prodanic]

Za izjavu ne znam, ali potvrda o krajnjem korisniku (End User Certificate) sigurno se traži. E sad, lako je to potpisati pa posle prkeršiti. A i na koji način bi Srbija kao prodavac proverila gde je, na primer, municija koju je prodala Danskoj? Da se putuje kod svakog kupca i kopa po njegovim magacinima?

U suštini, potvrda o krajnjem korisniku "skida odgovornost" sam na prvu ruku sa prodavca. Svako ko prodaje i proizvodi municiju i ostale ratne potrebe zna da to neće koristiti domaćice za pranje veša nego neko da ubija ljude.

[fazan]

Za izjavu ne znam, ali potvrda o krajnjem korisniku (End User Certificate) sigurno se traži. E sad, lako je to potpisati pa posle prkeršiti. A i na koji način bi Srbija kao prodavac proverila gde je, na primer, municija koju je prodala Danskoj? Da se putuje kod svakog kupca i kopa po njegovim magacinima?

U suštini, potvrda o krajnjem korisniku "skida odgovornost" sam na prvu ruku sa prodavca. Svako ko prodaje i proizvodi municiju i ostale ratne potrebe zna da to neće koristiti domaćice za pranje veša nego neko da ubija ljude.

Управо тако, та изјава о крајњем кориснику је прање руку.

Код Американаца има једна зачкољица, а то је да је давање лажне изјаве федералним органима кривично дело. Значи ви сте потписали изјаву федералним органима, уколико сте је прекршили сматра се да сте лагали под заклетвом. Само што Србија није Америка, па да пошаље агенте да некога ухапсе на неком аеродрому. Кинескиња, директорка у техниолошкој компанији, је била ухапшена у канади, у међународној зони аеродрома. Провела је више од пола  године у кућном притвору док су Американци тражили изручење. У питању је била технологија, а не наоружање.

[PakleniVuk]

Ekskluzivno: Dokumenta koja potvrđuju izvoz srpskog oružja u Ukrajinu i ko najviše profitira

Ni brojne narudžbine nisu otklonile stare boljke državnih vojnih fabrika, ali su doprinele da džepovi privatnih trgovaca budu još puniji. I to, i činjenicu da veliki deo srpske municije završava u Ukrajini vlast se trudi da sakrije od građana, u nadi da neće primetiti da se koruptivni poslovi u trgovini naoružanjem nisu zaustavili, već se uvećavaju

Pišu: Vuk Z. Cvijić, Andrej Filipović

I proizvodnja i izvoz naoružanja iz Srbije rekordno su povećani u prvih šest meseci ove godine, otkriva Radar. Ali, to nije rezultat izuzetne sposobnosti državnog rukovodstva i menadžmenta fabrika, ni novih tehnologija, već se može vezati za samo jednu reč – Ukrajina. Iako se u tu zemlju svakodnevno isporučuju velike količine oružja i municije, tražnja ne jenjava, posebno za artiljerijskom municijom, koja se mahom proizvodi u valjevskom Krušiku i čačanskoj Slobodi. Vlast u Srbiji, međutim, krije od sopstvenih građana da je Ukrajina krajnje odredište za srpsko oružje i municiju i da su u te poslove, osim državnih firmi, uključeni i privilegovani privatnici, koji su i ranije učestvovali u sumnjivim poslovima i „skidali kajmak“.


Zbog ogromne potražnje municije nije veliko iznenađenje što Krušik u prvoj polovini 2024. najbolje posluje od svih fabrika iz sistema Odbrambene industrije Srbije. Nakon istorijski najlošijih rezultata, od 2020. do 2022, kada je valjevska fabrika zabeležila ubedljivo najveće gubitke unutar grupacije Odbrambene industrije Srbije od 3,75 milijardi dinara, sve se okrenulo. Svaki dan u sektor prodaje Krušika stižu novi zahtevi za kupovinu artiljerijske municije koju ukrajinska vojska najviše koristi, posebno za artiljerijske projektile kalibra 155 milimetara, artiljerijske rakete grad, rakete od 107 milimetara i minobacački program.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zbog velike tražnje municija se često transportuje i u rinfuzi, po principu samo tovari i vozi

Fabrika je već zaključila nekoliko kapitalnih ugovora vrednih više stotina miliona dolara, čija će realizacija trajati nekoliko godina. Krušik je svoju proizvodnju podredio potrebama Ukrajine, a umesto višedecenijske, poznate fabričke oznake KV, sada se proizvodi namenjeni za to tržište obeležavaju sa BB ili se te serije uopšte i ne obeležavaju. Zbog ogromne potražnje za municijom i nestrpljenja kupaca roba se često transportuje u rinfuznom stanju, van paleta, čak i bez završne kontrole, sve po principu „samo što pre tovari i vozi“.
Municija se isporučuje po već dobro utvrđenim maršrutama. Kamioni natovareni robom, uglavnom na graničnom prelazu ulaze u Bugarsku, odakle nastavljaju put Rumunije, a odatle železnicom ili opet kamionima municija biva prebačena u Ukrajinu. Druga popularna maršruta je isporuka kamionima do Slovačke, odakle se dalje transportuje u Ukrajinu.

Iako mu novi uslovi i okolnosti poslovanja idu naruku, Krušik zbog starih boljki nikada neće uspeti da u potpunosti iskoristi finansijski potencijal te ogromne tražnje za njegovom robom. Loše rukovođenje menadžmenta i stihijska organizacija, nedostatak kvalifikovanih radnika, nedovoljna modernizacija proizvodnih kapaciteta i automatizacije radnih procesa su problemi koji se vuku godinama unazad i nikako ne rešavaju. Poseban problem je što već utabanim stazama nastavljaju da koračaju i privilegovani privatni trgovci. Njima se i dalje omogućavaju visoki profiti, što potkrepljuje sumnje da tako i dalje izvlače novac iz fabrike, na šta je prvi ukazao uzbunjivač Aleksandar Obradović. Tim pre što je Radar u međuvremenu otkrio da je i firma Krupnik sa Krušikom sklapala ugovore, štetne za državno preduzeće, a objavljena dokumenta nedvosmisleno pokazuju zloupotrebu i kršenje zakona, kada je Krupnik, tokom 2021. i 2022. za isporučenih 12.000 artiljerijskih projektila 155 milimetara kontroverznoj kompaniji Heptagon, za sebe zadržao 5,3 miliona dolara, umesto da ih uplati Krušiku. Isti akteri nedavno su zaključili novi ugovor za čak 50.000 artiljerijskih projektila 155 milimetara.

Umesto od državne fabrike iz Lučana, Krušik jeftinije gorivo za rakete nabavlja iz Kine

Ipak, jedan od najčešćih posetilaca Krušika je trgovac oružjem Goran Tukić. Bivši zaposleni Jugoimporta SDPR je od maja 2018. direktor i vlasnik Zenitproma, iza kog, kako su mediji otkrili, stoji Slobodan Tešić. Goran Tukić ima širok krug nadležnosti. Osim što ukrajinske, turske i bugarske kupce, zainteresovane za Krušikove proizvode, dovodi u fabriku, omogućio je kompaniji Guma-co iz Bugojna, koja proizvodi upaljače za municiju, da u jednoj od hala fabrike vrši laboraciju svojih upaljača. Jedan od kupaca iz Turske, koji je sa Tukićem bio deo delegacije koja je posetila Krušik, nedavno je potpisao ugovor za isporuku 101.000 mina kalibra 81 milimetra.

Krušik je vrlo malo ugovora sklopio sa državnim Jugoimportom SDPR, a najznačajniji je vezan za isporuku 20.000 raketa grad-2000. Firme kontroverznog američkog trgovca naoružanjem Marka Moralesa, koji je sa američkim Ministarstvom odbrane za potrebe snabdevanja Ukrajine naoružanjem potpisao ugovore vredne 1,2 milijarde dolara, nabavlja naoružanje i od SDPR-a, ali i od privatnih firmi Zenitprom i Valir, koje su pod kontrolom Slobodana Tešića. Nije tajna da dominantan deo robe isporučen američkim kupcima završava na ratištu Ukrajine.

U prvoj polovini ove godine Krušik je direktno, bez posrednika, izvezao robu vrednu 36,3 miliona dolara i tako za 46 odsto već prebacio direktan izvoz za celu prošlu, odnosno za čak 350 odsto povećao direktan izvoz u odnosu na prvo polugođe 2023. Prema internim finansijskim dokumentima, do kraja juna ove godine već su realizovani ugovori vredni više od 60 miliona dolara, a do kraja godine očekuje se prihod od prodaje veći od 100 miliona dolara.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U prvoj polovini 2024. valjevska fabrika je direktnim izvozom za kupca iz Estonije prihodovala 12,7 miliona dolara. Od 2022, kada je realizovala prvi ugovor za izradu i isporuku 32.000 razornih mina od 81 milimetra, do kraja juna ove godine, tom kupcu izvezla je municije za 33,86 miliona dolara. Dvočlana delegacija iz Estonije boravila je nekoliko dana u Valjevu u drugoj nedelji jula i nakon kvalitativnog i kvantitativnog prijema i ispitivanja uzoraka na poligonu, u narednim danima očekuje se isporuka nove serije minobacačkih mina.

Krušik je do kraja juna 2024. uvezao robu vrednu 10 miliona dolara, a iz Kine za 4,1 milion, jer su u fabrici odlučili da od 2023. raketno gorivo za raketu grad-2000, koje su do tada kupovali od „Milana Blagojevića“ iz Lučana, zamene jeftinijim, kineskim.

Iako ogromna tražnja, maksimalna uposlenost kapaciteta, stanje na računima, pa i trendovi i prognoze za naredni period idu naruku Krušiku, pojavila se opravdana bojazan da će veliki i ozbiljan evropski igrač preuzeti 49 odsto vlasništva valjevske fabrike. Tu sumnju podgrevaju i nezvanične informacije iz Češke i Slovačke da su u toku zakulisne igre, lobiranje i snažni pritisci da „Milan Blagojević – Namenska“ iz Lučana i Krušik postanu deo slovačke MSM grupe, koja pripada konglomeratu CSG iz Češke.

Slučaj bugarskog Korp investa

Na koje sve načine municija iz Krušika završava u Ukrajini može da ilustruje slučaj bugarske kompanije Korp invest. Kompleks bugarske odbrambene industrije je kompatibilan sa srpskom, zbog čega su godinama jedna drugoj bile konkurencija na nepredvidljivom svetskom tržištu. Sada to nije slučaj. Od početka rata u Ukrajini, zbog ogromne tražnje, srpske i bugarske firme sarađuju. I dok je isporuka municije Ukrajini postala stvar nacionalnog ponosa u Bugarskoj, pa se podaci o izvezenim količinama ne kriju, vlast u Srbiji na sve načine pokušava da sakrije ili minimizira svoju ulogu u ovim poslovima.

Prema priznanju ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dimitrija Kulebe, koji je nedavno bio u poseti Beogradu, možda i ključnu ulogu u prvim mesecima odbrane od ruske agresije imala je bugarska odbrambena industrija. Ogromne količine, između ostalog i srpske municije, preko posredničkih bugarskih kompanija kopnenim putem, preko Rumunije i Poljske, transportovane su u Ukrajinu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



Korp invest trejding je pre agresije na Ukrajinu bila mala, potpuno nepoznata privatna firma, sa beznačajnim finansijskim rezultatima. Osnovana je novembra 2017. u Sofiji. Direktorka i vlasnica je Milena Čavdarova, supruga Venelina Čavdarova, koji je 1986. bio saradnik bugarske tajne službe, zaveden pod kodnim imenom Rumeni, što je nakon otvaranja dosijea postala javna informacija. Dve godine ranije, u decembru 2015. Vanelin Čavdarov je na Kipru osnovao firmu gotovo istovetnog naziva, Korinvest trejding, a 2018. je postao suvlasnik Ukrspetzekhnika i osnivač i suvlasnik Spetsmashkomplekta, pri čemu je sedište obe te firme u Kijevu.

Na zvaničnom, prilično šturom sajtu www.corpinvesttrading.com, navode se i imena nekoliko kompanija sa kojima Korp invest trejding nudi zastupništvo i povezivanje, a upadaju u oči da su među njima i dve srpske, Sloboda i Jugoimport SDPR, kao i ukrajinski državni koncern Ukroboronprom. Uz to, u delu sajta na kome se predstavlja ponuda Korp investa, na fotografijama su i proizvodi Prvog partizana i Zastava oružja, a posebno iznenađenje je što se sa njihovog sajta mogu preuzeti katalozi za oklopno vozilo miloš i oklopni transporter lazar III, koji se proizvode u pogonima fabrike Borbeni složeni sistemi u Velikoj Plani, kojima upravlja Jugoimport SDPR. U katalogu sa jedne strane stoji logo Jugoimporta, a sa druge logo bugarske kompanije Metalika-AB, koja se od 5. novembra 2022. nalazi na listi sankcija koje je Rusija uvela protiv 74 evropske kompanije za promet i proizvodnju naoružanja.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



Prvih dana marta veliki broj kamiona smenjivao se na transportnoj kapiji Krušika. Kamioni natovareni robom su odlazili, a novi, prazni su dolazili na utovar. Svi su nosili registarske oznake Sofije i preuzeli ogromne količine municije, koja se preko graničnog prelaza Gradine, isporučuje dalje.

Korp invest trejding sarađuje i sa Slobodom iz Čačka, o čemu svedoči i zvanični finansijski izveštaj za 2023, po kom Sloboda ima obavezu za naplaćeni avans, a neisporučenu robu vrednu 313 miliona dinara. A koliko dobro ide bugarskoj firmi svedoči i to da su u 2022. njeni prihodi bili za 3.800 odsto veći nego 2021, pa se sa velikim nestrpljenjem očekuju podaci za 2023.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Jugoimport oborio sve rekorde po vrednosti uvoza iz Kine

Nakon poniženja u 2023, kada su Tešićeve privatne firme sa svega nekoliko zaposlenih izvezle za 30 miliona više naoružanja i municije od nekada dominantnog državnog trgovca, izvozni rezultati Jugoimporta SDPR u prvih šest meseci ove godine nagoveštavaju drugačiji ishod, a nije isključeno ni da će do kraja 2024. oboriti izvozni rekord iz ovog veka od 176,6 miliona dolara, ostvaren 2017. Do kraja juna Jugoimport je već realizovao izvoz vredan 105,4 miliona dolara, trostruko veći nego lane u istom periodu i za 10 miliona dolara veći nego u celoj 2023. Samo je kupcima iz SAD izvezeno naoružanja za 63,3 miliona dolara, s tim što ono uglavnom završava u Ukrajini. Sa kupcima iz SAD sklopljen je i jedan od najvrednijih ugovora za isporuku 20.000 Krušikovih raketa grad-2000, često korišćenih na ratištima u Ukrajini.

Daleko iza SAD, na drugom mestu liste najvećih kupaca Jugoimporta je Izrael (17,8 miliona), a na trećem su Ujedinjeni Arapski Emirati, u koje je izvezeno naoružanje vredno 11,6 miliona dolara. S druge strane, samo u maju je Jugoimport iz Kine uvezao robu vrednu čak 207, miliona dolara, a u prvih šest meseci na ukupan uvoz potrošio je rekordnih 289,4 miliona dolara. Od toga, čak 72 odsto je uvezeno iz Kine (deo tog uvoza odnosi se na raketna goriva, smeše, barut i ostale sirovine), dok je sa Kipra uvezena roba, poreklom iz Rusije, vredna 31,7 miliona, a iz same Rusije za još 20,6 miliona dolara. Pre ove godine, tokom čitavog 21. veka, uvoz Jugoimporta nije bio veći od 150,9 miliona dolara i taj, sada već stari rekord je postavljen 2022, a već na kraju juna ove godine premašen je za 138,5 miliona dolara.

Nezaobilazni Slobodan, u sve se meša, Tešić

Sve su prilike da će i privilegovani privatni trgovci ove godine postaviti nove rekorde. Nakon istorijskog rezultata u 2023, u kojoj su firme pod kontrolom Slobodana Tešića izvezle robu vrednu više od 125 miliona dolara, ako je suditi po „prolaznom vremenu“ na kraju juna ove godine, najvećeg srpskog privatnog trgovca naoružanjem verovatno očekuje nova istorijska godina. Tri kompanije, koje se indirektno dovode u vezu sa njim, već su izvezle robu vrednu 68,4 miliona dolara, za 81 odsto više nego u prvih šest meseci 2023.

U posmatranom periodu Valir, primarna firma preko koje Tešić posluje, povećala je izvoz za 94 odsto, na skoro 51 milion dolara. Najveći deo robe, vredan 31 milion, isporučen je kupcima iz Afrike – u Čad je izvezena roba vredna 12,9 miliona, u Ugandu 10,3 miliona, Kongo 7,2 miliona i u Senegal pola miliona – što pojačava sumnje da se radi o novoj praksi osnivanja proxi firmi, koje služe kao svojevrsni protočni bojler za robu zapravo namenjenu nekom drugom krajnjem kupcu.

Izvozni rezultati Zenitproma bili su još bolji, za čak 335 odsto veći nego u prvom polugođu 2023. Samo do kraja juna ta firma je od izvoza zaradila skoro 14,4 miliona dolara, za 2,8 miliona više nego u celoj prošloj godini. Indikativno je da je i ta firma čak 61 odsto municije, vredne više od 8,8 miliona dolara, izvezla kupcu iz Ugande. Tešić, iako je pod sankcijama SAD, nastavlja nesmetano da izvozi, a samo u Ameriku je od 2021. u čak 40 isporuka izvezao blizu 2.000 tona municije. Zenitprom je nastavio i izvoz u Bugarsku, gde je u prvom polugođu završila roba vredna skoro milion dolara. S druge strane, ta firma je do kraja juna iz BiH uvezla robu vrednu 7,4 miliona dolara, a izvezla za tri miliona dolara.

Jedini izuzetak je Sofag, vlasništvo najmlađe Tešićeve ćerke, čiji se polugodišnji izvoz zaustavio na nešto više od tri miliona dolara, što je 5,1 milion dolara lošiji rezultat nego u istom periodu 2023. Ostaje da se vidi da li će Sofag u drugoj polovini godine uspeti da nadoknadi zaostatak i da se približi prošlogodišnjem izvozu od 39,7 miliona, koji pre svega duguje kupcu iz Bugarske, koji je lane pazario municije za čak 34,3 miliona dolara.

Rekordni obimi proizvodnje i izvoza oružja i municije nisu otklonili stare boljke državnih fabrika, ali su nesumnjivo doprineli da džepovi privatnih trgovaca budu još puniji. Zato se vlast i trudi da to sakrije od očiju sopstvenih građana, kao i činjenicu da dobar deo te municije završava u Ukrajini. Sve u nadi da većina neće primetiti da se koruptivni poslovi nisu zaustavili, već da su se uvećali.

izvor

[Boro Prodanic]

Ako su ove tabele dovoljan dokaz, onda je sve tačno. Probaću sutra kad malo odmorim da napravim lepše, u bojama.

[PakleniVuk]

Ako su ove tabele dovoljan dokaz, onda je sve tačno. Probaću sutra kad malo odmorim da napravim lepše, u bojama.

U duginim bojama da budu prikladne EU .

Verovatno da imaju podatke koje su prikupili iz raznih javno dostupnih izvora (koliko čega je prošlo preko carine i slično) . Verovatno da su  za jedan deo teksta prikupljane informacije od ljudi koji rade u fabrikama (svak voli da "trućne" po nešto ) . Ako treba da analiziramo tekst onda bi napisao da u naslovu je senzacionalistički, u sadržini ima informativnih stvari bez navođenja izvora informacija (ima i sa navođenjem ovaj sajt bugarske firme na primer), ima i targetiranja ali ne razumem u potpunosti zašto (Spominju po imenima ljude... ), u jednom delu traže moralnu odgovornost ( kao da pitaju "kako vas nije sramota") , a u drugom aludiraju na to da se navodno čine krivična dela (podvukao sam navodno jer ne znam zašto onda konkretno ne bi izašli sa dokazima o konkretnoj korupciji ako ih imaju ).... A takođe ni ne spominju sve učesnike (a ima ih još ,ali to je meni poznato ,a nije njima) ako su rešili da ih "obore"?  Deluje kao da žele da iznude (ucene) nekog ili neke ,a ne da im naude. Ovakav tekst bi recimo 1939.gidine objavila "Borba" - komunističke novine onog vremena. Ali za razliku od ondašnjeg vremena gde socijalisti pozivaju na smenu kralja ("dole kralj i njegovi saradnici okupatora") ja ne vidi da je ovaj tekst posvećen "smeni kralja" ,promeni ideologije (dolazi od ljudi koji u tekstu zapišu reči "agresija na Ukrajinu" i onda se ja pitam "zašto se žale kad su na istoj talasnoj dužini i oni i oni koji izvoze u Ukrajinu ?") . Ima toga još za analizu ,al ajde i ovo je dosta .

[dzumba]

Морам да кажем да ми мотиви оних који пишу о извозу српског наоружања, понајпре муниције у Украјину, нису потпуно јасни. Да ли то ни чине због тога што то чини актуелна власт па да напакосте власти, макар нанели штету наменској индустрији и запосленима у њој? Или можда због искрене забринутости за опстанак и профит српских компаније из области наменске индустрије? Или можда због великих профита које остварују приватне компаније које реекспортују то наоружање и муницију и  бриге због нижих профита државне увозно-извозне фирме СДПР? Или можда због моралног чистунства или бриге да се не наруши савезништво са Русијом?  Или евентуално због писања само ради...?

Чисто реда ради да и овде наведем податке из руских извора о извозу сличне робе (БПЛ и делова за авионе) из Кине у Украјину. Нека читаоци ове теме закључе зашта се користи доле наведена роба...Можда се чини да то нема везе једно са другим, али ценим да и те како има.

"Према нашим информацијама (ТК "Милитарист"), увоз беспилотних летелица у Украјину за прву половину 2024. године износио је:

из Кине - за 539,566 милиона долара,
из Немачке - за 17,579 милиона долара,
из Пољске - за 9,817 милиона долара,
од осталих земаља - за 9,126 милиона долара.

Из Кине је увезено још 576,088 милиона долара резервних делова за авионе."

Не знам да ли има неки текст из Руских или Кинеских или чак и Западних извора који "аналитички" обрађује то што Кина извози и Украјини и Русији и забринутост због тога? Или можда о томе како роба под санкцијама Запада завршава у Русији и Кини...? Ако их и има мало ко се због тога забрињава...Јер, увек је било, колико год то цинично звучало: "љубав за љубав а сир за паре". Рат је, нажалост, право време да индустрија наоружања оствари профите. Друга опција јесте да ту индустрију угасимо...


 

[Brok]

Морам да кажем да ми мотиви оних који пишу о извозу српског наоружања, понајпре муниције у Украјину, нису потпуно јасни. Да ли то ни чине због тога што то чини актуелна власт па да напакосте власти, макар нанели штету наменској индустрији и запосленима у њој? Или можда због искрене забринутости за опстанак и профит српских компаније из области наменске индустрије? Или можда због великих профита које остварују приватне компаније које реекспортују то наоружање и муницију и  бриге због нижих профита државне увозно-извозне фирме СДПР? Или можда због моралног чистунства или бриге да се не наруши савезништво са Русијом?  Или евентуално због писања само ради..

Izvor ove vesti je Radar koji je pod United Mediom. Dakle ovo u drugoj rečenici je u pitanju.

[Istria 052]

Za izjavu ne znam, ali potvrda o krajnjem korisniku (End User Certificate) sigurno se traži. E sad, lako je to potpisati pa posle prkeršiti. A i na koji način bi Srbija kao prodavac proverila gde je, na primer, municija koju je prodala Danskoj? Da se putuje kod svakog kupca i kopa po njegovim magacinima?

U suštini, potvrda o krajnjem korisniku "skida odgovornost" sam na prvu ruku sa prodavca. Svako ko prodaje i proizvodi municiju i ostale ratne potrebe zna da to neće koristiti domaćice za pranje veša nego neko da ubija ljude.

Boro,
Jasno je sve to što pišeš, pored toga radi se o business-u. Referirao sam na to da onaj tko je mametnup pravilo o Potvrdi o krajnjem korisniku, sada je i sam krši.

[PakleniVuk]

[Kubovac]

Eksplodirala mina u "Krušiku", povređeno više radnika; Oglasili se

Prema informaciji dobijenoj u 11.06 časova, oko 09.00 ujutru je u proizvodnom pogonu HK "Krušik" došlo do aktivacije mine, piše "Blic.rs".

Prema informacijama od dežurne službe Policijske uprave Valjevo, u pogonu u "Krušiku" se u tom trenutku nalazilo 20 radnika, od čega se u Urgentni centar javilo 7 radnika sa povredama.

Oglasio se Krušik nakon eksplozije: Evo šta se zapravo dogodilo

Fabrika "Krušik" oglasila se povodom akcidenta koji se dogodio u vojnom delu fabrike kada je došlo je do aktivacije osnovnog punjenja mine koja je dovela do eksplozije.

"U pogonu za laboraciju mina, dana 03.08.2024. godine, došlo je do lakše povrede tri osobe, tokom rada sa kapislom. Događaj nije imao šire razmere čime je izbegnuta veća ljudska i materijalna šteta", saopštili su iz Krušika.


Izvor

[Kubovac]

Oglasili se iz bolnice u Valjevu: Otkriveno stanje radnika "Krušika"

Dežurni lekar u valjevskoj bolnici dr Zagorka Živanović izjavila je danas da je, zbog posledica eksplozije u fabrici "Krušik", pregledano deset osoba i da je reč uglavnom o lakim telesnim povredama u vidu oštećenja bubne opne.

U izjavi Tanjugu, Živanović je rekla da se prva osoba javila na pregled jutros oko 9.30 sati.

"Do sada je ukupno 10 pregledanih pacijenata. Uglavnom se radi o lakšim telesnim povredama u vidu oštećenja bubne opne. To nam je ujedno jedna od težih, gde imamo napuknuće bubne opne. Svi ostali pacijenti uglavnom se žale na bol i zujanje u ušima. Od tih deset osoba, troje ima površinske povrede po koži u vidu nekih sitnih ekskorijacija na gornjim ekstremitetima", navela je Živanović.

Dodala je da niko od do sada pregledanih deset pacijenata nije zadržan na bolničkom lečenju.

Iz fabrike "Krušik" prethodno je saopšteno da su tri osobe lakše povređene kada je jutros u toj fabrici došlo do aktivacije mine. Kako se navodi, akcident se dogodio u pogonu za laboraciju mina, a povređeni su radnici tokom rada sa kapislom.

"Događaj nije imao šire razmere čime su izbegnute teže povrede i materijalna šteta", dodaje se u saopštenju.


Izvor

[Brok]

"Do sada je ukupno 10 pregledanih pacijenata. Uglavnom se radi o lakšim telesnim povredama u vidu oštećenja bubne opne. To nam je ujedno jedna od težih, gde imamo napuknuće bubne opne. Svi ostali pacijenti uglavnom se žale na bol i zujanje u ušima. Od tih deset osoba, troje ima površinske povrede po koži u vidu nekih sitnih ekskorijacija na gornjim ekstremitetima", navela je Živanović.

Dobro je.

Mora da je detonacija bila baš bučna.

[PakleniVuk]

Ovo se desilo ranije ove godine,nije baš direktno vezano za neku novost iz namenske industrije sem možda onog dela da je Više Javno tužilaštvo " spustilo"  predmet osnovnom javnom tužilaštvu na odlučivanje ,što izaziva sumnju (barem kod mene), da niko neće odgovarati,jer onako kako su "sredili" da porodica ne tuži firmu ,tako će biti i u krivičnom postupku. Povređeni i nastradali su povrede zadobili radeći u proizvodnji raketnog goriva u fabrici Trajal. U nastavku vest:

Još se ne zna ko je kriv za eksploziju u Kruševcu: Nikola poginuo u "Trajalu", sad mu umrla i majka

Vesna Rašković (52) iz kruševačkog sela Konjuh preminula je ubrzo nakon šestomesečnog pomena svom osamnaestogodišnjem sinu Nikoli koji je poginuo 16. januara ove godine u eksploziji u kruševačkog fabrici “Trajal”. Nesrećnoj majci pogoršalo se zdravstveno stanje zbog tuge za stradalim jedincem, a umrla je bez saznanja ko je kriv što je ostala bez sina. Do eksplozije je došlo u pogonu za proizvodnju gorivne trake, Nikolu je detonacija usmrtila na licu mesta dok su njegove kolege Sara C. (19), Dušan J. (25), Marko M. (38) i Boris T. (37) zadobili povrede.

Više javno tužilaštvo u Kruševcu, koje se bavilo ovim slučajem dalje postupanje ustupilo je Osnovnom javnom tužilaštvu koje još nije odlučilo da li ima osnova za nečije krivično gonjenje.

- Šestomesečni pomen Nikoli smo stavljali 13. jula, a Vesna je umrla 26. jula. Bila je teško bolesna, bubrezi su joj jedva radili, mučila se nadajući se da će dobiti uput iz bolnice u Kruševcu za lečenje u Beogradu. Dan pre smrti joj je baš pozlilo, odveo sam je u Hitnu pomoć i bilo joj je bolje. Sutradan je trebalo da ponovo ode kod lekara. Bilo je oko sedam sati ujutro, spremala se da pođe a onda je dobila neki napad. Hitna pomoć je došla brzo ali je za Vesnu bilo kasno, umrla mi je pred očima - opisuje ovaj Kruševljanin drugu tragediju koja ga je zadesila za šest meseci. Dejan kaže da je imao ozbiljnu nameru da tuži “Trajal” zbog sinovljeve pogibije ali da su ga od ovog poteza odgovorili supruga i stariji sin.

- Kada se Nikola zapošljavao u “Trajalu” verovao sam da je to ozbiljna firma koja vodi računa o svojim radnicima. Da sam znao koliko je opasno njegovo radno mesto, ne bih mu dozvolio da prekorači fabričku kapiju. Kasnije sam čuo od njegovih kolega da su tu mladu neiskusnu decu stavili da rade u jedan od najopasnijih pogona. Pa svima je bilo jasno gde su radili kada su ljudi videli tu zgradu koja je bukvalno odletela u vazduh. Pa pravo je čudo da je samo Nikola stradao, kakva je to eksplozija bila. Zbog toga sam hteo da tužim “Trajal”, raspitivao sam se kod advokata, neki su mi rekli da će troškovi biti veliki pa sam bio u nedoumici da li da krećem u tu neizvesnu pravnu bitku. Vesna i moj stariji sin su bili protiv toga i kada nam je “Trajal” ponudio pomoć, odlučili smo da je prihvatimo. Njihovi advokati su bili spremni, dali su nam neki papir, to smo potpisali i odrekli se prava na tužbu - kaže očajni čovek. Jedan od razloga što je odlučio da odustane od sudskog gonjenja “Trajala” bilo je i njihovo obećanje da će pomoći u Vesninom lečenju.

- Uradili su to, kada su se oni umešali sve je krenulo brže. Trebalo je da ide u Beograd na lečenje što je uzalud čekala prethodne tri godine, ali nažalost kada je to najzad sređeno, za nju je već bilo kasno. Zbog čega je tačno umrla ne mogu da tvrdim, znam da joj je pre smrti pritisak otišao u 180, obdukciju nismo radili ali siguran sam da je Nikolina smrt doprinela njenoj - zaključuje Dejan. Ovim povodom obratili smo se Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu koje je saopštilo da je ovaj slučaj u fazi predistražnog postupka.
- U okviru predistražnog postupka dokazna radnja održana je 21. avgusta 2024. godine a naredna je zakazana za 30. septembar 2024. godine - navodi se u odgovoru ove pravosudne institucije koju je potpisao javni tužilac Saša Avramović. U odgovoru tužilaštva nisu precizirane koje vrste dokaznih radnji su preduzete.

Neposredno nakon nesreće Više javno tužilaštvo saopštilo je da je do eksplozije došlo u Pogonu za proizvodnju iniforno cilindrične namotane gorivne trake, da je obavljen uviđaj i naložena obdukcija tela poginulog radnika. Zašto je Više javno tužilaštvo dalje postupanje prepustilo Osnovnom javnom tužilaštvu nije objašnjeno u odgovoru koji nam je dostavljen.

- Ćerka mi je javila da joj je muž povređen, odmah sam došao u bolnicu. Čuo sam da ima rane po nozi i grudnom košu ali čekamo rezultate skenera kako bismo saznali u kakvom je stanju. Ne znam tačno

kakve je poslove obavljao ali znam da je Marko radio u pogonu za raketno gorivo - objasnio je Rajković.

Zabrinut za svog brata od strica Dušana u bolnicu je stigao Goran Mihajlović.


- Brat se zaposlio u “Trajalu” pre tri meseca, ne znam tačno ni šta je radio. Mene je pozvala njegova majka i obavestila da se desila nesreća. Mnogo brinemo, još ne znamo tačno kakve povrede ima - kazao je ovaj Kruševljanin. I otac povređempg Borisa T. sa nestrpljenjem je čekao vesti o zdravstvenom stanju sina.

- Boris u “Trajalu” radi dve godine, šta tačno, stvarno ne bih znao. Strašno sam potresen, ne mogu da govorim - kazao je ovaj čovek odbivši da kaže svoje ime. Novinarima je ulaz u fabriku bio onemogućen iz razloga bezbednosti. Ispred ulaza u “Trajal” dežurala je policija a u fabriku su ulazila samo vatrogasna vozila. Ono što se za sada zna je da je do eksplozije došlo u pogonu za proizvodnju raketnog goriva ali je nepoznato šta je izazvalo detonaciju. Ono što je sigurno je da je eksplozija bila veoma jaka jer su delovi zgrade u kojoj je došlo do detonacije, završili u krošnjama obližnjih


izvor