Sukob u Ukrajini - geopolitička pitanja

[Kubovac]

SAD uvele sankcije za još 400 kompanija koje posluju sa Moskvom

SAD su uvele sankcije za više od 400 subjekata i pojedinaca zbog podrške ruskim ratnim naporima u Ukrajini, saopštio je Stejt department, uključujući kineske firme za koje američki zvaničnici veruju da pomažu Moskvi da zaobiđe sankcije Zapada i ojača svoju vojsku, prenosi Rojters.

Sankcije uključuju mere protiv kompanija u Kini koje se bave isporukom mašinskih alata i mikroelektronike u Rusiju, navodi se u izveštaju Stejt departmenta u kojem su navedene sankcije protiv 190 subjekata.

Ministarstvo finansija SAD saopštilo je da cilja i na transnacionalne mreže uključene u nabavku municije i drugog materijala za Rusiju, pomažući ruskim oligarsima i drugima da izbegnu sankcije i peru zlato za kompaniju pod sankcijama

Bajdenova administracija je takođe dodala 123 subjekta na svoju listu za kontrolu izvoza u SAD poznatu kao Lista entiteta koja primorava zalihe da dobiju licence pre isporuke ciljanim kompanijama.

Embargo uključuje 63 entiteta u Rusiji i 42 u Kini, navodi se u obaveštenju objavljenom u Federalnom registru.

Američko ministarstvo finansija saopštilo je da uvodi sankcije za nekoliko ruskih finansijskih kompanija koje se bave hartijama od vrednosti, kreditiranjem kupovine nekretnina i drugih finansijskih kompanija.

Sankcije Stejt departmenta uključuju poteze usmerene na gušenje ruskog energetskog sektora i protiv kompanija u Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i centralnoazijskim ekonomijama za koje SAD veruju da pomažu Rusiji da izbegne sankcije, saopštio je Stejt department.

Ciljevi uključuju uvozno-izvoznu granu kineske mašinske grupe "Dalijan", za koju je Stejt department rekao da je ruskim kompanijama isporučio robu dvostruke namene u vrednosti od 4 miliona dolara.

Na meti sankcija više od 20 firmi sa sedištem u Hong Kongu i Kini za koje je rekao da snabdevaju rusku vojnu industrijsku bazu.

Najnovije američke sankcije uključuju mere protiv firmi koje isporučuju komponente koje se koriste u dronovima tipa "orlan" koje Rusija koristi u Ukrajini, navodi britanska agencija.


Izvor

[Brok]

Ova vest koju je preneo kolega Kubovac je da ne znaš da li da plačeš ili da se smeješ.
SAD uvode ekstra ekonomske sankcije protiv onih koji sarađuju sa ruskim firmama.

Ovde je reč o ekonomskom ratu dve velike sile Kine i SAD, odnosno tri super sile, Rusije, SAD i Kine.

[Boro Prodanic]

Kako izbeći Putinov bes

Ukrajinski napad na rusku Kursku oblast, tokom kog je, prema verziji Kijeva, ukrajinska vojska zauzela 82 naselja i preko 1100 kilometara kvadratnih ruske teritorije, dodatno je udaljila strane da rat, koji besni dve i po godine, reše pregovorima. Tome svedoče i izjave ruskih zvaničnika, poput zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva, koji ističe da je sada jedini cilj, apsolutni vojni poraz Kijeva. Ovakav potez Ukrajine, podržane i naoružane od strane Zapada, na svojevrstan način, zahteva analizu zasnovanu na drevnoj strateškoj opservaciji starokineskog vojnog teoretičara Sun Cua.

Pritešnjena životinja

Kada je pre dve i po hiljade godina general i filozof daoizma, Sun Cu, u svom delu “Umeće ratovanja”, napisao da nikad protivničku vojsku ne treba dovesti u bezizlaznu poziciju, jer se u takvim situacijama, ona bori do poslednje kapi krvi, to je predstavljalo kodifikovanje starog ratnog pravila da je neprijatelju bolje pružiti odstupnicu, nego ga dovesti do očaja. Time što ga je zapisao, drevni filozof je ovom principu dao još veći značaj, budući da vojni traktat “Umeće ratovanja” predstavlja nezaobilazno štivo u vojnim školama širom sveta, čime je uticalo na brojne generacije oficira, ali i vojskovođa. Jedan od najznačajnijih primera je Napoleon Bonaparta. Ipak, ako staro učenje prilagodimo kontekstu rata u Ukrajini, ili, još bolje, trendovima koji se poslednjih 30 godina neumoljivo reprodukuju na prostoru čitave istočne Evrope, stiče se utisak da su mnogi donosioci odluka na Zapadu zaboravili na sve opasnosti koje vrebaju, ukoliko se ono ne poštuje. Ili ih jednostavno nije bilo briga za poštovanje bilo kakvih pravila, u skladu sa poznatom maksimom “da sila boga ne moli”.

Reforme i predaja

Kad je Mihail Gorbačov osamdesetih godina prošlog veka pokušao da reformiše Sovjetski Savez, sprovodeći glasnost i perestrojku, bio je to indikator da je Moskva spremna da nadmetanje za status dominantne supersile, pretoči u neku vrstu saradnje sa Vašingtonom. Naravno, uz određena ograničenja. Ohrabrenje u tom pravcu, došlo je “sa one strane bare”, pre svega, od tadašnjeg američkog predsednika Ronalda Regana. Regan je sovjetskom lideru dao i usmeno obećanje da NATO, vojnopolitički savez koji predstavlja suštinsku udarnu pesnicu za implementaciju zapadnih interesa neće širiti svoj uticaj na istok. Ruske granice će biti bezbedne u tom smislu, ukoliko Gorbačov “položi oružje”. Tako je i bilo. Tridesetak godina od tih čuvenih “pregovora”, arhitektura globalne šahovske table nam govori da su obećanja američkog predsednika bila najobičnija prevara. NATO je, polako, ali sigurno, došao na ruske granice. To, naravno, ne predstavlja ništa novo, i po pravilu je korišćeno kao argument Kremlja u pokušaju da legitimizuje dejstva u Ukrajini. Reklo bi se da je Moskva geopolitičkim procesima, diktiranim od strane Zapada, od pada Berlinskog zida do danas, postepeno bila dovođena u situaciju o kojoj je starokineski učenjak govorio da je po svaku cenu treba izbeći – saterana je u ćošak. Pritešnjena životinja pruža najžešći otpor. Opasnost je tim izraženija ako je ta “životinja” još i najveća nuklearna sila. Da li savremene političke vođe, naviknute na ratovanje “na dugme”, ali ne i na krv, imaju kapacitet da shvate to?

Pružanje odstupnice

Danas, kada je rat na istoku Evrope politička realnost, pitanje pružanja odstupnice administraciji predsednika Vladimira Putina je relevantnije nego u mirnodopskim uslovima. Jednostavno, ukoliko Zapad želi da, s jedne strane, pobedi u ratu (ili da tako predstavi svetskom javnom mnjenju), a da sa druge strane, to učini sa što manjom opasnošću da šef ruske države naredi upotrebu (taktičkog ili strateškog) nuklearnog oružja, pružanje odstupnice je od suštinskog značaja.

Izlazna strategija

Pitanje od najveće važnosti je da li će donosioci odluka na Zapadu pronaći model rešenja ukrajinske krize, koji će Putinu ostaviti prostora za izlaznu strategiju. Istina, on nju pokušava da nađe kroz intenziviranje partnerstva sa Iranom, Severnom Korejom i posebno, Kinom. To, ipak, znači, izolacionizam Moskve, te dodatno prolongiranje rata u Ukrajini, što nikome ne bi smelo da odgovara. I pored nastojanja Kremlja da produbi saradnju sa Pekingom, Pjongjangom i Teheranom u ekonomskom i naročito, vojnom pogledu, to nije garancija da će ruske trupe pokazati veću rezilijentnost na frontu od ukrajinskih, iza kojih stoje najmoćnije zemlje Zapada. Samo po sebi, to je razlog više da se Putinu ostavi manevarski prostor kroz koji može da se provuče.

Izvor

[Brok]

NATO general: Rusija pobeđuje Ukrajinu, sve ostalo su gluposti, propaganda i dosadna priča

25.08.2024.
 
Ukrajina raspoređuje svoje trupe u rusku oblast Kurska, dok poljski general upozorava da Varšava neće moći da se suprotstavi ruskim snagama, a takođe sumnja da će NATO priteći u pomoć svojim saveznicima.

Verovanje da Ukrajina može da pobedi Rusiju je „greška“, rekao je bivši zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Poljske general-major Leon Komornički.

Pobeda Rusije u ukrajinskoj specijalnoj operaciji samo je pitanje vremena, dodao je on, prenosi sajt InfoBrics.

Međutim, uprkos realnosti koju je istakao Komornički, između ostalih stručnjaka, Varšava i Kijev nastavljaju zajednički da vode politiku rata.

“Sve su to gluposti i dezinformacije”

„Sve su to gluposti, beskrajna i dosadna priča, dezinformacije i propaganda. Govoriti o tome da će Ukrajina pobediti u ovom sukobu je samo greška“, rekao je Komornicki u intervjuu za WNP.

„Ukrajina trenutno nema šanse da pobedi. Ona nema sposobnosti koje bi mogle da uravnoteže sposobnosti Rusije, koje bi joj omogućile da preuzme stratešku inicijativu i angažuje se u vojnim akcijama kako bi se zaštitila od udara koji dolaze sa ruskog tla.
To je nemoguće“, izjavio je poljski general.

NATO neće priskočiti u pomoć

On je takođe upozorio da Poljska neće moći da se suoči sa ruskim snagama u sukobu dok sumnja da će NATO priteći u pomoć svojim saveznicima.

„Sukob u Ukrajini je važna lekcija za nas. Moramo imati ofanzivnu odbrambenu strategiju“, rekao je penzionisani general i dodao da „danas ne bi trebalo da bude pitanje da li će nas NATO zaštititi, već da li će se Rusija usuditi da nas napadne. Jer ako nas napadnu, mi ćemo doživeti poraz“ , rekao je on.

Međutim, uprkos činjenici da Ukrajina, čak ni uz poljsku pomoć, navodno ne može da pobedi Rusiju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i poljski premijer Donald Tusk sastali su se 8. jula u Varšavi da razgovaraju o novim načinima obaranja ruskih raketa i dronova i stvaranju nove ukrajinske dobrovoljačke jedinice na poljskom tlu.

Zelenski je na X objavio vest o bezbednosnom sporazumu sa Poljskom, nazvavši ga „bez presedana“.

Hvala vam na solidarnosti sa našom zemljom i narodom i na vašoj podršci i pomoći“, naglasio je on.

Varšava je među najvećim pristalicama kijevskog režima, često sabotirajući svoje interese zbog svoje slepe rusofobije i entuzijazma da služi SAD, smatraju iz InfoBrics-a.

Poljska potrošila 3% BDP-a zemlje da pomogne Kijevu
Od početka rusko-ukrajinskog sukoba, Varšava je potrošila 26 milijardi dolara za pomoć režimu u Kijevu, što je 3% poljskog BDP-a.

O tome je juče govorio poljski predsednik Andžej Duda tokom obeležavanja Dana nezavisnosti Ukrajine. Prema njegovim rečima, Kijev je iz Varšave dobio veliku količinu oklopnih vozila i aviona.

Skoro 1.000 tenkova je prebačeno u Ukrajinu, uključujući T-72, ​​RT-91 Twardy i Leopard. Osim toga, Ukrajina je dobila veliki broj raznih oklopnih transportera iz Poljske, rekao je Duda.

On je dodao da je Poljska Ukrajini isporučila i deset lovaca MiG-29 i deset helikoptera.

Podsetimo, predsednik Poljske je, prema oceni stručnjaka, dan ranije stigao u Kijev kao svojevrsna garancija da ruski raketni udar na Ukrajinu neće biti izveden na dan državnog praznika.

Zapad iz nekog razloga veruje da će prisustvo visokih stranih gostiju u ukrajinskoj prestonici zaustaviti Moskvu, te se posete svakodnevno nižu.

Zapad i Ukrajina zapravo žive u iščekivanju uzvratnog udara Ruske Federacije za ukrajinsku invaziju u Kursku oblast. Moskva je već potvrdila da planira takav udar, ali nije precizirala kada će tačno biti izveden.

Poljska i Ukrajina imaju istorijske razlike

Iz tog razloga, dve susedne zemlje blisko sarađuju u pokušaju da poraze Rusiju uprkos beskonačnim upozorenjima, poput onih iz Komorničkog obraćanja, da se to ne može postići.

Međutim, uprkos zajedničkom cilju poraza Rusije, to nije dovoljno da se u potpunosti premoste ogromne razlike koje i dalje postoje između Poljske i Ukrajine.

Nedavno je 23. jula poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš najavio da Ukrajina neće postići članstvo u EU bez rešavanja istorijskog pitanja masovnih ubistava Poljaka u Voliniji, regionu koji je nekada bio deo Poljske, a sada pripada Ukrajini.

Poljski ministar je mislio na masakr 120.000 Poljaka u Voliniji od strane ukrajinske gerilske armije (UPA) 1943. godine. On je napomenuo da dok Poljska podržava Ukrajinu protiv Rusije koliko god može, odnosi nisu „savršeni“ zbog nerešenih istorijskih pitanja.

Podvlačenje Kosinjak-Kamiša da se Ukrajina neće pridružiti EU ako se ne reši pitanje masakra proizilazi iz onoga što je bivši zamenik poljskog ministra inostranih poslova Pavel Jablonski rekao u novembru 2023. godine:

„Ukrajina ne može sanjati o pridruživanju Evropskoj uniji“ bez rešavanja pitanja ekshumacije ostataka žrtava masakra Poljaka na ukrajinskom tlu.

Uprkos nekoliko pokušaja pomirenja između Poljske i Ukrajine, kao što je obećanje Zelenskog 2019. godine da će ukinuti ukrajinski moratorijum na ekshumaciju žrtava u Bosni, nametnut kao odgovor na uništavanje spomenika UPA u Poljskoj, stvar još nije napredovala nakon pet godina.

Podseća se i da su poljski farmeri nekoliko meseci ranije 2024. godine protestovali protiv jeftinog ukrajinskog žita koje je preplavilo tržište i propisa EU o upotrebi pesticida i đubriva, dok su u isto vreme stotine hiljada ukrajinskih izbeglica i dalje goruće pitanje za poljsko društvo.

Duboko ukorenjena mržnja prema Rusiji

Iako Ukrajina i Poljska imaju ove sporne tačke, između mnogih drugih, dele duboko usađenu mržnju prema Rusiji, smatraju iz InfoBriksa.

Zbog toga mogu da prevaziđu razlike i da sarađuju na vojnom planu, zbog čega je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski nedavno zatražio od zemalja EU da ukinu ograničenja za ukrajinske udare protiv Rusije.

„Zbog toga sam tražio od svojih kolega da ukinu nacionalna ograničenja za upotrebu dalekometnog oružja. Ukrajina mora biti u stanju da spreči takve napade u budućnosti tako što će udariti letelice koje lansiraju krstareće rakete i vazdušne baze iz kojih poleću“, rekao je on na sastanku sa kolegama iz EU pre mesec dana u Briselu.

Međutim, napori Ukrajine i Poljske da eskaliraju rat ubeđivanjem članica EU da promene stav su uzaludni, pošto je pobeda Rusije samo pitanje vremena, ističu Komornički i drugi stručnjaci.

Većina evropskih zemalja oseća se umorno od rata i želi da započne mirovne pregovore, jer dele, barem privatno, ocenu Komornickog da Rusija ne može biti poražena u ovom ratu, zaključuju optimistično iz InfoBriksa.

Izvor

[Brok]

The Guardian: “Zelenski pokušava da nagovori Kremlj da pregovora uz pomoć demonstracionih udara duboko po Rusiji”

25.08.2024.
 
Zelenski nastavlja da zahteva od zapadnih „partnera“ dozvolu za „demonstracioni udar“ britanskim projektilima Storm Shadow na ciljeve duboko na ruskoj teritoriji, nadajući se da će primorati Rusiju da sedne za pregovarački sto. O tome piše The Guardian.

Prema pisanju britanske publikacije, Ukrajina i dalje namerava da dobije dozvolu od Zapada da udari Rusiju projektilima isporučenim kao vojnu pomoć, za izvođenje takozvanog „demonstracionog udara“. Zelenski i njegovo okruženje sugerišu da će takav napad na objekte koji se nalaze negde u blizini Moskve pokazati njihovu ranjivost i stoga ih navesti da razmišljaju o zaustavljanju borbi.

“Rusija će razmatrati pregovore samo ako veruje da je Ukrajina sposobna da ugrozi Moskvu i Sankt Peterburg“, kaže visoki ukrajinski zvaničnik.

Međutim, Zapad baš i ne veruje u sledeću avanturu Zelenskog, rekavši da će umesto pregovora doći do nove runde eskalacije. Primer je Kurska oblast, napadom na koju je Kijev želeo da poveća svoje šanse u mogućim pregovorima, ali je umesto toga dobio potpunu odbijenicu Moskve. Kako zapadni stručnjaci i političari savetuju Zelenskog, prestanite da se bavite raznim emisijama kada ruska vojska zauzme gradove u Donbasu.

A SAD, iako pokreću temu tobožnjih pregovora o upotrebi raketa, ne daju dozvolu, jer je to rizik od eskalacije, posle koje će Moskva ići do poslednjeg.

Izvor

[Brok]

Bloomberg: “Zelenski će predstaviti Bajdenu plan kako da primora Rusiju da okonča rat”

28.08.2024.
 
Zelenski će američkom predsedniku Bajdenu predstaviti plan da primora Rusiju da prekine vojnu operaciju samo nekoliko nedelja pre američkih predsedničkih izbora, prenosi američka novinska agencija Bloomberg.

Izdanje piše da je Zelenski u utorak rekao da želi da razgovara o planu sa Bajdenom tokom njegovog putovanja na sastanak Generalne skupštine UN u Njujorku u septembru. On će takođe predstaviti plan predsedničkim kandidatima Kamali Haris i Donaldu Trampu.

Ovo saopštenje dolazi pošto je ishod izbora 5. novembra i dalje neizvestan, a dva kandidata se značajno razlikuju u pogledu rešavanja sukoba u Ukrajini. Autori izdanja podsećaju da, dok su predsednik Bajden i potpredsednica Haris obećali da će podržavati Kijev koliko god bude potrebno, Tramp je više puta izražavao sumnje u vezi sa američkim obavezama prema NATO. Takođe je rekao da će okončati rat pre svoje inauguracije.

Kako prenosi agencija, Zelenski je juče tokom sastanka sa visokim zvaničnicima u Kijevu rekao da plan uključuje „snažan paket mera da se primora Rusija da prekine rat diplomatskim putem, ekonomskim koracima i mestom Ukrajine u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi“. Istovremeno, ukrajinski „predsednik“ nije izneo nikakve detalje svog plana, primećuje Bloomberg.

“Bilo bi fer da se plan prvo predstavi predsedniku SAD, od njega će zavisiti da li će plan biti uspešan”, američko izdanje citira Zelenskog.

Izvor

[Boro Prodanic]

Da li je Putin „gurnuo” Švajcarsku ka NATO-u

Grupa eksperata preporučila da zemlja koja je neutralna od 1515. godine počne da radi na zajedničkoj odbrani sa zapadnom vojnom alijansom i EU.

Švajcarska ne želi da se meša u vojne sukobe, ali voli da zarađuje. Narušena geopolitička ravnoteža zbog rata u Ukrajini sve više je počela da otežava biznis alpskoj državi. Izvoz oružja je prošle godine pao skoro za trećinu.

Našavši se u procepu između proklamovanih vrednosti, uz strah da vojni apetiti Vladimira Putina postaju sve veći rizik za Evropu, Bern je počeo otvorenije da se koleba: isplati li se da i dalje istrajava na neutralnosti. Grupa eksperata, koju je angažovalo Ministarstvo odbrane, preporučila je vladi da zemlja koja je neutralna od 1515. godine počne da radi na „zajedničkoj odbrambenoj sposobnosti” sa EU i NATO.

Iako je malo verovatno da će Švajcarska biti napadnuta, zemlja je već meta hibridnog rata uključujući dezinformacije, špijunažu i sajber-napade, navodi se u izveštaju stručnjaka koji preporučuju konfederaciji kretanje ka „globalnoj odbrani”, što znači da se čitavo društvo, a ne samo vojska, priprema za potencijalni sukob.

„Od ruskog napada na Ukrajinu, neutralnost je ponovo postala predmet političke debate, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Pritisak na Švajcarsku da razjasni svoj stav raste”, navode eksperti koji pozivaju na „reviziju” dosadašnje politike neutralnosti.

Savezni savet, koji upravlja zemljom, već je signalizirao spremnost za zagrljaj sa NATO-om i EU povodom bezbednosti i odbrane. Državna delegacija je u sredu otputovala u Luksemburg da se sastane sa NATO agencijom za podršku i nabavku (NSPA). Jedan od ciljeva sastanka bio je procena potencijalnih sinergija i mogućnosti saradnje sa agencijom. Pre toga vlada je odobrila učešće u dva projekta EU za stalnu strukturisanu saradnju (PESKO), jednom o vojnoj mobilnosti koja ima cilj da olakša prelaženje granice i drugom o sajber-odbrani. Nije čudo što je zvanična Moskva još uoči junske mirovne konferencije o Ukrajini, koja nije dala očekivane rezultate, poručila da za nju Švajcarska više nije neutralna zemlja.

Preporuke koje bi trebalo da uđu u novu bezbednosnu strategiju, odmah su izazvale negativnu reakciju Švajcarske narodne partije (SVP) najveće političke snage u parlamentu. Iz SVP-a su poručili da odbacuju pokušaje da se potkopa suverenitet odbrane i „uništi švajcarska neutralnost”, prenosi Blumberg.

Eksperti koji su pripremali izveštaj među kojima su diplomate, visoki zvaničnici, bivši komandant armije, uz nezaobilaznog bivšeg direktora Minhenske bezbednosne konferencije Volfganga Išingera, dostavili su svoju analizu švajcarskoj ministarki odbrane i bezbednosti Violi Amherd, koja je u ovoj godini i predsednica konfederacije.

Komisija je vladi dostavila 100 preporuka u sedam oblasti. U izveštaju se navodi da bi Švajcarska, koja još uvek ima vojnu obavezu i može da angažuje veliku armiju rezervista, ipak trebalo da poveća sredstva za odbranu sa sadašnjih 0,76 odsto na jedan procenat BDP-a do 2030. godine. Predloženo je i da se industrija oružja ojača ukidanjem postojećih zabrana izvoza.

Bern zabranjuje prodaju oružja zemljama u ratu, što je dovelo do toga da švajcarski izvoz oružja u prošloj godini padne za 27 odsto, odnosno na manje od 700 miliona švajcarskih franaka (746 miliona evra) u poređenju sa 2022. Švajcarska je blokirala isporuku oružja i municije Ukrajini iz nekoliko evropskih zemalja. Trebali su meseci pritiska da Bern pristane da pošalje višak tenkova „leopard” u Nemačku kako bi zamenili one koji su poslati u Ukrajinu.

Striktno tumačenje neutralnosti u Švajcarskoj je narušeno kada je zemlja odlučila da sprovodi sankcije EU protiv Moskve nakon ulaska ruskih trupa u Ukrajinu 2022. godine. Novi rat u Evropi je podstakao žestoku političku debatu između levice koja je nezadovoljna što je zemlja postala utočište za bogatstvo ruskih oligarha i političara, i desnice koja tvrdi kako napuštanje neutralnosti podriva globalnu konkurentnost Švajcarske.

Kao izlaz iz sadašnje napete situacije Švajcarska narodna partija predlaže da se održi referendum kako bi se stav trajne, oružane neutralnosti uneo u Ustav. SVP ovom inicijativom takođe želi da blokira učešće u nevojnim merama prinude, koje bi uključivale i sankcije.

„Izveštaj jasno pokazuje da je Švajcarska zapadna zemlja i da stoga podržava zapadne vrednosti”, kaže za portal „Politiko” Žan-Mark Rikli, šef za globalne i nove rizike Ženevskog centra za bezbednosnu politiku.

Međutim, „pozivi na povećanu vojnu saradnju sa NATO-om i EU će vrlo verovatno izazvati mnogo debata u Švajcarskoj”, dodao je Rikli, uz napomenu da se slaže sa ocenama da je izveštaj potencijalno „eksplozivan” na unutrašnjem planu. Zato po njegovom mišljenju, eksperti ne sugerišu da Švajcarska u potpunosti odustane od neutralnosti i pridruži se NATO-u, već da počne da pravi dublje veze sa vojnom alijansom i EU u oblastima kao što je zajednička obuka, odbrana od balističkih projektila i u učešću u bilateralnim multilateralnim vežbama.

Izvor

[Boro Prodanic]

Italijanski geopolitičar: Zapad u stanju raspada – Istok u usponu i zna da je Treći svetski rat u toku

Rusija, kao i Kina i Iran, već decenijama su spremniji za psihološku dimenziju sukoba, jer su stalno na udaru Zapada, što znači da se strateško prilagođavanje ovde odvija neuporedivo brže, smatra Loernco Maria Pačini.

Svest o tome da smo uključeni u treći ili četvrti svetski rat mnogo je prisutnija na Istoku, van truleži Zapada, koji se nalazi u stanju raspadanja, piše italijanski geopolitičar Lorenco Maria Paćini za sajt „Geopolitika“.

Rusija, Kina ili Iran već su niz decenija spremniji za psihološke dimenzije sukoba, jer se stalno nalaze na udaru Zapada. Kako dodaje Paćini, ti znači i da je strateško prilagođavanje realnosti ovde neuporedivo brže.

Posledica toga je da je političko rukovodstvo ovih zemalja nekoliko godina ispred Zapada u razumevanju kako da iskoristi te prednosti, smatra Paćini. Neosporno je da, dok se političke frakcije na Zapadu međusobno bore u procesu neumoljivog pada, zemlje Istoka doživljavaju fazu uspona.

Kako primećuje Paćini, sve ovo ne bi bilo nemoguće bez projektivnog kapaciteta starih vladajućih klasa, koje su bile u stanju da gledaju u budućnost, ulažući u selekciju, elitističko obrazovanje, pripremu za različite scenarije, istraživanje i promociju tehnologija i alata za sticanje globalnog liderstva.

Kako je učio kineski strateg Sun Cu, pre dve i po hiljade godina: „Spoznaj svog neprijatelja onako kao što poznaješ sebe, i ako to uradiš, čak i usred stotinu bitaka, nećeš biti u opasnosti.“ Ulazak u um protivnika je prvi korak da se njime upravlja, dodaje italijanski geopolitičar.

Ono što se dešava u glavama je ključni faktor koji obezbeđuje uspeh ili neuspeh
Zapadni politički i bezbednosni lideri, u mnogo većoj meri od svojih istočnih kolega, kao što su Rusija i Kina, nisu uspeli da shvate da je glavna sila na strateškom ratištu početkom 21. veka psihološki domen, iako su dugo istraživali kognitivnu dimenziju.

Nivoi troškova za odbranu su samo mala komponenta strateškog uspeha. Uspeh ili neuspeh generiše um, i ni u jednom trenutku u novijoj istoriji to nije bilo očiglednije nego danas, kada je formalni sukob, tokom i posle Hladnog rata, postao manje važan faktor u promenljivoj globalnoj ravnoteži snaga.

Ono što se dešava u glavama, a posebno u „kolektivnom umu“ stanovništva je kritični faktor koji određuje uspeh ili neuspeh neke strategije, konstatuje italijanski geopolitičar.

Moralom se uvek moglo manipulisati, ali danas je to posebno važno zahvaljujući masovnim komunikacijama, koje su tradicionalne oblike učinile manje efikasnim.

Sposobnost stvaranja masovne psihoze, uključujući i masovnu histeriju, sada je skoro trenutna, zbog mogućnosti koje nudi elektronska komunikacija.

Mase i dalje imaju moć, ali one te moći nisu svesne.

Čak i na bojnom polju, kada je očajnička borba za opstanak i dominaciju bukvalno egzistencijalna, psihološki element može odrediti da li smo pobednici ili poraženi, primećuje Paćini.

Stratezi i komandanti u prošlosti su bili učeni da održavaju raspoloženje svojih trupa, svesni da to nije pitanje kvantiteta, već kvaliteta i odlučnosti. Vojnik koji nije ubeđen i spreman da se suoči sa bitkom, nikada se neće vratiti živ iz sukoba. Naprotiv, jedan jedini vojnik, koji je dobro pripremljen, može da porazi veliki broj protivnika.

Ova „moralna“ dimenzija važi i na društvenom nivou: društvo koje je siromašno i nesrećno postaće laka meta za manipulacije i hibridne sukobe raznih vrsta.

Priprema hardvera je ključna, ali je još važniji softver koji njime upravlja, uočava Paćini.

Mentalitet koji je potreban za formalnu vojnu akciju je hijerarhija, koja je, na mnogo načina, suprotna vođenju strateških psiholoških operacija. Čak i kombinacija konvencionalnih vojnih struktura, specijalnih snaga i sposobnosti direktne akcije, zasnovane na obaveštajnim podacima, nije dovoljna za ovaj zadatak. Danas šef države mora biti glavni obaveštajac, ali i veliki strateg.

Liderstvo preuzima novu ulogu koja više nije striktno politička. Ličnost koja više podseća na diktatora iz starog Rima ponovo je u modi: lider je tada bio vojnik, često general, sa velikom političkom harizmom, koji je vodio senat u delikatnoj fazi vanrednog stanja.

U stvari, dešava se da brz i snažan tehnološki razvoj u vojnoj sferi, koji u odnosu na civilna istraživanja prednjači od 10 i 25 godina. To je dovelo do postepene promene u načinu vođenja rata, prisiljavajući aktere na kodifikaciju novih kategorija.

Pet dimenzija rata

Više se ne može zamisliti da se rat vodi jednosmerno. Danas se igra na nekoliko šahovskih ploča istovremeno i postoji pritisak koji više nije ritam bubnjeva i marševa, već se odvija brzinom svetlosti, primećuje Paćini.

Domeni rata su dimenzije unutar kojih se rat odvija. Danas znamo za pet dimenzija rata: zemlja, voda, vazduh, kosmos i infosfera.

Danas se specijalni rat vodi na posebnom ratištu, sa posebnim naoružanjem i specijalnim akterima. Savremeni hibridni rat je ono što leži između konvencionalnog i specijalnog rata. On ima karakteristike oba, ali se lako kreće između dva nivoa. To je totalni rat.

Hibrid koji je takođe asimetričan su takozvane psihološke operacije: društveni inženjering, vojni geoinženjering, video igre, sajber rat, inforat, internet koji je počeo kao američka vojna platforma, a danas povezuje svet, i još mnogo toga.

Siva zona predstavlja oblast sa zamagljenim granicama između javnog i privatnog sveta, polu-okultnu dimenziju u kojoj se nastavlja skriveni nivo permanentnog ratovanja, onog kojim upravlja inteligencija.

Današnje strategije i društvene situacije su složenije i očigledno manje podložne kontroli od onih iz 20. veka. Transformacija ratovanja podrazumevala je da se globalni sukob preduzima što je moguće posrednije.

Ovo je redefinisalo „totalni rat“ i u suštini znači da je Hladni rat bio „treći svetski rat“, sa sukobima koji su se sve više inscenirali kroz ekonomiju, pravo i mnoge druge aspekte, uglavnom zasnovanih na uticaju i dominaciji.

Ovaj Hladni rat se, u stvari, nikad nije završio, uočava Paćini. Istoričari su proglasili kraj Drugog svetskog rata 1945. godine na osnovu samo nekoliko upečatljivih događaja. Verovatno je da se sada već nalazimo u realnosti četvrtog svetskog rata.

Žorž Klemenso je rekao da je „rat previše važan da bi se prepustio vojsci“ i, zaista, to označava primat strategije nad kinetičkim operacijama. Kako se moderni lideri, posebno u ovoj eri doktrine „novog totalnog rata“ i „totalnog građanskog rata“, mogu za to pripremiti obukom?

Ovo zahteva ne samo duboko sociološko razumevanje ciljnih društava, već i kontekstualno razumevanje istorije, zaključuje Paćini.

Izvor

[DusanC]

Интересантан интервју пук.Jacques Baud о узроку овакве реализације сукоба у Украјини.

Jacques Baud is a former member of Swiss strategic intelligence, a specialist in Eastern European countries and head of United Nations peace operations doctrine. He was engaged in negotiations with top Russian military and intelligence officials right after the fall of the USSR. Within NATO, he participated in programs in Ukraine and in particular during the Maidan revolution in 2014.

[Boro Prodanic]

Simor Herš: Vašington ne može da pobedi u Ukrajini

Vašington neće moći da postigne poraz Rusije u Ukrajini, napisao je na svom blogu na platformi „Sabstak“ američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš.

Pored ove konstatacije, kako agencija TASS prenosi, on je postavio i pitanje da li će novoizabrana kandidatkinja demokarata za izbornu trku za ulazak u Belu kuću nastaviti loše vođenje spoljne politike poput svog prethodnika.

„Da li demokratski predsednički kandidat Kamala Haris, ako bude izabrana, namerava da nastavi katastrofalnu politiku [američkog predsednika Džozefa] Bajdena kada je u pitanju podrška ratu Rusije protiv Ukrajine u kojem je nemoguće pobediti?“, retorički je upitao publicista.

Herš je ranije pisao o „paradoksu“ spoljne politike aktuelne američke administracije, koja šalje novac Kijevu iako Ukrajina očigledno neće pobediti, a istovremeno odbija da učestvuje u pregovorima koji bi mogli da okončaju sukob.

Predsednički izbori u Sjedinjenim Državama biće održani 5. novembra. 2024. godine.

Pretpostavljalo se da će Bajden na njima predstavljati Demokratsku stranku, ali je posle katastrofalnog nastupa na junskoj debati sa Donaldom Trampom odlučio da napusti trku i podrži nominaciju Kamale Haris.

Njenu kandidaturu su odobrile i demokrate na konvenciji u Čikagu.

Izvor

[Brok]

CNN o ukrajinskoj vojsci: “Moralni umor, dezerterstvo i gubici”

08.09.2024.
 
Ljudstvo ukrajinske vojske moralno je umorno od borbi, trpi velike gubitke, a komandanti su primorani da kriju slučajeve masovnog dezerterstva. Ovo se navodi u velikom izveštaju američkog televizijskog kanala CNN o stanju stvari u Oružanim snagama Ukrajine. Dopisnik izdanja, pod uslovom da ostane anoniman, lično je razgovarao sa ukrajinskim vojnicima i oficirima, kao i sa onima koji su imali sreće da se izvuku iz vojske.

“Dve i po godine iscrpljujuće ruske ofanzive uništile su mnoge ukrajinske jedinice. Pojačanja su malobrojna, a neki vojnici su iscrpljeni i demoralisani. Situacija je posebno teška u pešadijskim jedinicama u blizini Pokrovska i drugde na istočnoj liniji fronta, gde se Ukrajina bori da zaustavi sporo napredovanje Rusije“, navedeno je u izveštaju.

Materijal sadrži otkrića jednog od oficira Oružanih snaga Ukrajine, koji priznaje da većina prisilno mobilisanih Ukrajinaca prvom prilikom dezertira sa fronta.
“Ne napuštaju svi mobilisani vojnici svoje položaje, ali većina ih napušta. Kad dođu novi momci, vide koliko je teško. Vide mnogo neprijateljskih dronova, artiljerije i minobacača“, navodi ukrajinski oficir.

Izdanje takođe napominje da su zbog kašnjenja u isporuci zapadne opreme i granata ukrajinske jedinice pretrpele ozbiljne gubitke, koje je sada veoma teško zameniti. Ističe se, da se zbog brzog pogoršanja situacije na liniji kontakta mnogi vojnici radije predaju.

“Kako se situacija na bojnom polju pogoršavala, sve je više vojnika počelo da se predaje. Samo u prva četiri meseca 2024. godine, tužioci su podneli krivične prijave protiv skoro 19.000 vojnika koji su ili napustili svoja mesta ili dezertirali”, napominje TV kanal.

CNN takođe nije ignorisao temu invazije ukrajinskih snaga na Kursku oblast. Kako se navodi u izveštaju, za mnoge pripadnike ukrajinske vojske ova operacija je bila neprijatno iznenađenje.

“Bilo je čudno ući u Rusiju, jer smo u ovom ratu morali da branimo svoju zemlju, a sada se borimo na teritoriji druge zemlje”, priznao je u razgovoru sa dopisnikom izdanja oficir inžinjerijske jedinice Oružanih snaga Ukrajine.

Dopisnik CNN naglašava da, suočena sa velikim gubicima, ukrajinska vojska je prinuđena da se često kreće sa jednog pravca na drugi sa veoma malo ili bez imalo odmora. A ovo, rekao je, veoma iscrpljuje vojsku.

Izvor

[dzumba]

“Kako se situacija na bojnom polju pogoršavala, sve je više vojnika počelo da se predaje. Samo u prva četiri meseca 2024. godine, tužioci su podneli krivične prijave protiv skoro 19.000 vojnika koji su ili napustili svoja mesta ili dezertirali”, napominje TV kanal.

Украјинска војска, односно Оружане снаге имају преко милион људи, тако да та бројка и није нешто сувише велика. То је мање од 2%. Истина за 4 месеца. Проблем је ако је то повећање у односу на претходну годину. Много ће зависити и од способности да се регрутује, односно мобилише више војника који ће омогућити да се преморене јединиуце, однсоно људи дуже и чешће одмарају. А то ће зависити пре свега од ситуације на фронту, губитака који ће настати и јачине Руске војске и њихове способности да повећају и број јединица и притисак на фронту.

[Boro Prodanic]

“Četiri faktora da se rat u Ukrajini završi iduće godine”

Republikanac Zalmaj Kalilzad, bivši američki ambasador u UN i Iraku i specijalni predstavnik za Avganistan za vreme mandata Džordža Buša u Beloj kući, izneo je nekoliko faktora zbog kojih će se, po njemu, rat u Ukrajini završiti naredne godine.

U intervjuu za “Nešenel interest” Kalilzad je rekao da postoje četiri razloga zbog kojih bi 2025. godina mogla da bude godina završetka ukrajinskog rata, ali ima i mnogo razloga zašto bi on mogao da se nastavi u dogledno vreme.

Glavni među njima je veliki jaz između Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog kada je reč o potencijalnim uslovima u kojima bi se oni našli. Međutim, kako ocenjuje Kalilzad, čini se da su faktori koji bi pogodovali okončanju rata sve jači.

Ovo je spisak faktora koje Kalilzad smatra odlučujućim za okončanje rata.

Prvi faktor: Napad na Kursku oblast

Prvi faktor, kaže on, je briljantan i hrabar potez ukrajinske vojske da izvrši napad na rusku oblast Kursk. Kratkoročno, to je svakako imalo veliki uticaj na stanje stvari – rat se prelio i na samu Rusiju i Moskva se pokazala ranjivom. Takav razvoj događaja je verovatno učinio da Putinov nastavak rata bude nešto kontroverzniji među Rusima.

Napad u Rusiji je takođe podigao moral u Ukrajini. Veći deo ove godine, Ukrajinci su se borili i ekonomski trpeli, što je rezultiralo opadanjem podrške ratu. Ukrajinski napad je takođe usporio pad političke podrške Zapada ratu u Ukrajini. Ovo je Rusiji nametnulo dodatne vojne i reputacione troškove, a ako se okupacija ruske teritorije može održati, to bi mogao biti adut u pregovorima o okončanju rata.

Drugi faktor: napredovanje Ukrajinaca veoma rizično

Takođe, kao još jedan važan faktor, napredovanje ukrajinskih snaga u Rusiji bilo je nešto veoma rizično. Oko 10.000 vojnika moralo je da bude povučeno iz njihove prethodne kritične odbrambene misije u istočnoj Ukrajini, što je bila prilika da Kremlj iskoristi, kao što je to zaista i učinio, posebno u Donjecku, gde Putinove snage napreduju. Ruska taktika, s druge strane, postaje sve brutalnija, što rezultira povećanim žrtvama i gubicima Ukrajinaca, kako na bojnom polju u istočnoj Ukrajini, tako i drugde.

Čini se, kako ocenjuje ovaj spoljnopolitički ekspert, da je cilj Rusije da za predstojeću zimu što više osakati energetsku infrastrukturu Ukrajine. Napadi na ukrajinske proizvodne kapacitete i infrastrukturu se povećavaju i verovatno će se nastaviti. Rezultat će najverovatnije biti smanjenje dostupnosti struje na oko dvanaest sati dnevno, što će biti veliki teret za civilno stanovništvo i verovatno će nastavak rata učiniti još nepopularnijim.

Treći faktor: ograničene mogućnosti za veliku vojnu eskalaciju sa obe strane

Treći momenat je da su mogućnosti Rusije i Ukrajine za veliku vojnu eskalaciju veoma ograničene i rizične. Ukrajina želi veliki broj oružja dugog dometa kojim bi još više ugrozila Rusiju ili direktnije uključila NATO ili pojedine članice u sukob. Ukrajinski predsednik i njegov tim verovatno procjenjuju da bi to bili koraci koji mogu da preokrenu rat u svoju korist.

Međutim, izgledi za obe ove opcije nisu veliki zbog potencijalnih rizika vezanih za eskalaciju i sukob između Rusije i Zapada, kako ocenjuju američki i drugi ključni zapadni lideri. Rusija je, u međuvremenu, zapretila da će pribegavati upotrebi nuklearnog oružja, ali bi takav potez nosio velike rizike na više frontova i malo je verovatno da će se desiti, osim u tako ekstremnim okolnostima da je to malo verovatno. Prema Kalilzadu, prave opcije su skori sporazum ili dogovor nakon još nekoliko godina borbe.

Četvrti faktor: SAD i Evropi ne ide u prilog produžetak rata u nedogled

Četvrti faktor su trendovi u SAD i Evropi, koji ne idu u prilog produženju rata u nedogled. Uloga SAD bila je ključna u podršci onome što se kaže da je herojski otpor Ukrajine, a Evropljani su bili drugi najvažniji izvor te podrške.

Međutim, posle predstojećih predsedničkih izbora, SAD će verovatno vremenom smanjiti svoju podršku. Ako bude izabran, Donald Tramp će uskoro početi da se zalaže za diplomatsko rešenje, smatra američki diplomata, ali će u slučaju pobede, kandidatkinja demokrata Kamala Haris teško održati dosadašnji nivo podrške.

Trend u Evropi, posebno u Nemačkoj, nakon nedavnih izbora, na kojima su političke grupe koje se protive podršci ratu u Ukrajini, postigle dobre rezultate, verovatno će dovesti do toga da Berlin izvrši značajna prilagođavanja svoje politike.

Nemački kancelar Olaf Šolc već je najavio svoju rešenost da se založi za mirovni sporazum kroz mirovnu konferenciju na kojoj bi, za razliku od poslednje mirovne konferencije u Švajcarskoj, učestvovala i Rusija. Posle izbora u SAD, kako ističe, i američki saveznici bi kao glavni cilj trebalo da prihvate sporazumno rešenje rata u Ukrajini.

U prilog ovom cilju, strategija mora biti dvosmerna – podrška Ukrajini mora ostati jaka jer bez nje Putin neće biti zainteresovan za pregovaračko rešenje, kao i podjednako snažno angažovanje i sa Rusijom i sa Ukrajinom o modalitetima pregovora i uslovi za razuman ishod, zaključuje Zalmaj Kalilzad u “Nešenel interestu”.

Izvor

[dzumba]

U intervjuu za “Nešenel interest” Kalilzad je rekao da postoje četiri razloga zbog kojih bi 2025. godina mogla da bude godina završetka ukrajinskog rata, ali ima i mnogo razloga zašto bi on mogao da se nastavi u dogledno vreme.

Анализа је типа "Може да буде, не мора да значи"...Ако Зпад, не уважи интересе Русије, рат ће итекако потрајати. А сва је прилика да неће, осим ако Украјина почне да озбиљније губи, односно ако јој запрети колапс. То наравно важи и за Русији, односно неће одустати од својих захтева ако не почне да губи, а не буде хтела или могла да употреби нуклеарно оружје.

Одржавање неке мировне конференције "на коју би била позвана и Русија" је потпуно безвезе. Русија тамо неће отиће ако јој не буде потпуно јасно да ће бити уважени њени интереси (барем кључни). Очекивање да ће се остатак света, осим тзв. Запада, дакли тзв. глобални Југ определити против Русије, у овом тренутку је потпуно илузорно. Па, тај "глобални Југ", углавном чека (односно потајно жели) да види приопаст "Запада".

[PakleniVuk]

Dao je izjavu za unutrašnje potrebe. Što se tiče Šolcove izjave i on je to učinio za unutrašnje potrebe,pošto je shvatio da gubi podršku glasača i da je raspoloženje u Nemačkoj sve više takvo da želi kraj sukoba. On lično nema nikakav uticaj na kraj sukoba. Sukob je počeo ovako (Bora me je temi o KiM pitao ,jedva pronađoh snimak) i završiće se na isti način: