O tenkovima uopšteno, opušteno i pošteno

[Brok]

Snimak prikazuje zarobljeni tenk Leopard 2A6 koji se proučava u Rusiji

03.10.2024.

Snimak je potvrdio da je najmanje jedan od glavnih borbenih tenkova Leopard 2A6 koje je isporučila Nemačka, a koji su zarobljeni od ukrajinskih snaga, poslat u glavno rusko postrojenje za proizvodnju tenkova, Uralvagonzavod, na proučavanje. Ruski mediji su izvestili da stručnjaci analiziraju komponente, sisteme i podsisteme tenka u cilju obaveštajnih podataka o njegovim sposobnostima, uključujući „procenu stvarnog vojno-tehničkog nivoa različitih sistema i samog zarobljenog vozila“.

Za razliku od ukrajinskih tenkova M1A1 Abrams, koji su takođe bili zarobljeni u prošlosti, tenkovi Leopard 2A6 poslati u zemlju nisu napravljeni posebno za izvoz, već su uzeti direktno iz zaliha nemačke vojske, što znači da se očekuje da će vozila integrisati osetljivije tehnologije. Leopard 2 je daleko najrasprostranjenija klasa tenkova u NATO-u, sa 15 država članica NATO-a trenutno upravlja vozilima, dok još nekoliko ima tenkove naručene ili se očekuje da će dati prve narudžbine. Ovo uključuje Finsku, koja se pridružila alijansi u aprilu 2023. i nudi preko 200 vozila, uključujući 100 novijih varijanti Leoparda 2A6. Stoga se očekuje da će ruske oružane snage visoko ceniti informacije o prednostima i slabostima klase tenkova dobijenim pristupom modernoj varijanti. Ruske snage su takođe zarobile starije tenkove Leopard 2A4, koji su u mnogo većem broju isporučeni u Ukrajinu, iako se ne očekuje da će zastarela vozila pružiti značajnije obaveštajne podatke. 

Tenkovi Leopard 2A6 su  prvi put raspoređeni na linijama fronta u junu 2023. tokom masovnih ukrajinskih ofanziva protiv ruskih jedinica fronta, a  narednih dana  su brzo snimljeni kako preuzimaju velike gubitke. Zarobljavanje više tenkova potvrđeno je na video snimku, a snimci koje su jedinice ruske armije objavile na linijama fronta u blizini strateški lociranog grada Avdijevke početkom septembra pokazuju izvlačenje onesposobljenog Leopard 2A6 i teže oštećenog tenka M1A1 Abrams. Ovo je usledilo nakon objavljivanja snimka 21. aprila koji potvrđuje hvatanje još jednog Leoparda 2A6.

Dok Rusija proizvodi klase tenkova koje su znatno naprednije od Leoparda 2A6, a očekuje se da će prednosti reverznog inženjeringa njihovih tehnologija biti ograničene, sposobnost boljeg razumevanja snage i ograničenja performansi tenka je posebno dragocena za svaku moguću buduću konfrontaciju sa NATO-om. , i mogao bi se preneti na strateške partnere kao što su Sirija i Belorusija koje se takođe suočavaju sa neprijateljskim članicama NATO-a naoružanim Leopard 2 na svojim granicama. 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor
Vest se temelji na videu kojeg nisam uspeo da nađem.

[Brok]

Ruske oklopne rezerve za Ukrajinu – Baza Kozulka u Sibiru

13.10.2024.
 
Centralna baza tenkovskih rezervi pored grada Kozulka, u Krasnojarskom kraju u Sibiru. Interesantno, za ovu bazu ukrajinski izvori imaju dokaze da je još tokom neprijateljstava 2014 – 2015. pomagala pobunjeničke oklopne formacije Donjecka i Luganska.

Baza T-64 u srcu Sibira

Oštro oko pojedinih analitičara satelitskih snimaka, pratilo je brojno stanje u različitim vremenskim periodima. Opšta pretpostavaka je da se određeni broj tenkova u bazi Kozulka (ali i u drugim), koristi za utilzaciju. Odnosno, žargonskim rečnikom, određeni broj tenkova služi za “kanibalizaciju” kao delovi za potrebe drugih tenkova. Ovi nerespektivni tenkovi se posle uništavaju. Po mišljenju jednog procenjivača, baza je imala 265 tenkova koji su bili relativno borbeno sposobni, od kojih su 139 tenkova bili na konzervaciji na otvorenom, 228 tenkova je bilo u skladištu. Ukupno 220 tenkova je bilo namenjeno za uništenje (utilizaciju). Ukupno je u ovoj bazi bilo 513 tenkova i 40 tenkovskih mesta u hangarima.

Drugi procenitelj ima slične rezultate. On prati i vremenski okvir. Podaci ukazuju na ukupno 550 tenkova u skladištima Kozulka krajem 2022. godine. Kao što smo već govorili, nakon toga je određeni broj tenkova povučen iz baze. Na proleće se uviđa ta promena u brojnosti. Broj tenkova se smanjio na 420 tenkova. Ove brojke odražavaju promene u brojnom stanju tenkova u različitim vremenskim periodima, gde smanjenje broja u 2023. godini može ukazivati na povećanu upotrebu ili gubitke u sukobima, kao i na aktiviranje tehnika iz skladišta. Rekli smo da je Rusija raskonzervirala određeni broj T-64 iz 111. Centralne baze u Habarovskom kraju, ali i iz baze 2544. Rusi su ga koristili verovatno iz nužnosti da sačuvaju novije tenkove. Glavna kontroverza vezana za ovu bazu jeste činjenica da su mnogi od tenkova iz ove baze prepoznati u LNR i DNR tokom ranih godina rata. 

Izvor

[Brok]

Objašnjenje zašto ruski tenkovi ne koriste na tenkovima sistem aktivne zaštite (APS) na ukrajinskom ratištu

Ruski tenk T-90M koristi složen sistem zaštite koji uključuje i pasivne i aktivne komponente. Ovi sistemi su razvijeni kako bi pružili višeslojnu odbranu od savremenih pretnji, ali svaki od njih ima svoja ograničenja, posebno protiv novih tipova projektila koji napadaju odozgo.

Shtora-1

Ovaj sistem spada u „soft-kill” kategoriju, što znači da ne uništava direktno dolazeće pretnje, već ometa njihov sistem navođenja. Shtora-1 je osmišljen da se bori protiv starijih protivtenkovskih vođenih projektila (ATGM) koji koriste infracrvene senzore. Iako je ovaj sistem delotvoran protiv starijih modela raketa, on ne pruža zaštitu protiv savremenih oružja poput američkog projektila Javelin, koji napada tenk odozgo, ciljajući njegovu najranjiviju tačku – gornji oklop. Kod najnovijeg T-90M, deo ovog sistema (infracrvene lampe) je uklonjen, dok su zadržani delovi koji uključuju upozoravajući sistem i izbacivanje dimne zavese. Ovo omogućava delimičnu zaštitu, ali ne protiv naprednijih oružja​.

Arena-M

„Hard-kill” sistem Arena-M je razvijen da fizički uništi dolazeće projektile pre nego što pogode tenk. Ovaj sistem pruža sveobuhvatnu zaštitu od raketa koje napadaju sa strane ili pod pravim uglom. Međutim, kao i mnogi drugi ruski sistemi, ima poteškoća u suočavanju sa "top-attack" raketama poput Javelina, koje udaraju odozgo. Iako je Arena-M pokazala obećavajuće rezultate, još uvek nije u širokoj upotrebi, a do 2022. nije bila zvanično odobrena za masovnu proizvodnju​.

Drozd i Afghanit

Drozd je bio prvi generacijski APS (aktivni zaštitni sistem) razvijen 1980-ih, ali je brzo povučen zbog opasnosti koje je predstavljao za pešadiju u blizini tenka. Afghanit, najnoviji sistem koji se koristi na tenku T-14 Armata, pruža zaštitu od napada odozgo, ali zbog svojih dimenzija i integracije (nije modularan), trenutno nije kompatibilan sa T-90M. Njegova ugradnja bi zahtevala modifikacije vozila i nije modularan sistem koji bi mogao lako da se doda na postojeće tenkove.

Zaključak je da trenutno ne postoji potpuno funkcionalan i široko prihvaćen „hard-kill” APS na ruskim tenkovima, a oni koji postoje suočavaju se s tehničkim ograničenjima ili su u fazi razvoja. Sa druge strane, „soft-kill” sistemi kao što je Shtora-1 su prisutni na većini kompatibilnih vozila, ali su manje efikasni protiv naprednih pretnji kao što su projektili koji napadaju odozgo.