Iran je bio demokratsko društvo do 1955. godine dok državnim udarom u organizaciji SAD nije srušen demokratski izabrani premijer Mortasadek.
Tako da nisu islamisti srušili demokratiju.
Već šah i zapad! !979. u Iranu nije bilo demokratije.
Tad su diktaturu zajedno rušili islamisti, komunisti, socijaldemokrati...
Историја модерног Ирана пре исламске револуције је била поприлично сложена. Почело је са револуцијом против династије која је владала стотинама година, пре 1. св. рата. Умешали су се Британци и Руси, Руси су послали војску да разјури парламент и одржава ред. Након бољшевичке револуције, долази до револуције у Ирану и 1921. је оборена стара династија и успостављена династија Пахлави. Држава је била под јаким британским утицајем и тридесетих Британци почињу са експлоатацијом нафте (Бритиш Петролеум, БП). У првим годинама рата, шах је био пронемачки орјентисан, што је довело до окупације Ирана, како би се омогућило снабдевање СССР. То је довело до његове смене 1941. године, на власт је доведен његов син, Реза Пахлави. Након рата, Совјети нису желели да се повуку него су формирали совјетске републике које су им дале концесије за нафту. Те републике су угушене.
Пучу о коме говориш је претходила национализација нафтне индустрије и британска поморска блокада. Шах је балансирао између Мохамеда Мосадика )премијера који је извршио национализацију) и страног притиска. Дошло је и до политичког сукоба шаха и премијера око тога ко ће именовати начелника генералштаба и војног министра. Тада је Мосадик дао оставку и након избора нове владе извео ајатолахе на улицу. Након тога је шах понудио абдикацију и хтео да оде из земље. То је Мосадик одбио. На крају, Британци и Американци организују пуч и обарају Мосадика, који се у међувремену закачио са ајатоласима. Војни пуч је подржан режираном (и купљеном) подршком на улицама.
Реза Пахлави није био узор демократије по западним мерилима, али је у Ирану постојао неки парламентарни систем. Повећао је своју улогу након периода нестабилности, када се за две године променило шест влада. Покушао је да модернизује државу и буде у западној сфери утицаја. То га је довело у сукоб са исламистима, али и са про-совјетски орјентисаним групама. Без обзира на то, у шаховом Ирану се живело боље и није било репресије над личним слободама грађана.
Демократија Исламске републике је фарса, функционише док врховни верски вођа не подвикне. Постоји потпуно паралелни систем са револуционарном гардом, која има и ваздухополовство, али и своје судове, као ни своје батинаше. Исламисти у Ирану за годину дана побију више људи него што је у време шаха било побијено за десет година. Говорим о политички мотивисаним убиствима, а не о криминалу.
Иран није признао Косово и Метохију, али је послао обавештајне официре да помогну организацију муслиманске обавештајне службе још 1991, пре него што су Словенија и Хрватска прогласиле независност. Њихов став има везе са њиховим проблемима са Азерима на северу земље, којих има 20 милиона. Такође, и са тим да, упркос покушајима, нису успели да направе неку базу међу Албанцима на Косову.
