Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[kumbor]

Морам да приметим да "landed" није правилно ни на енглеском. Обично се за бродове користи термин "moored" - везао се. Такође не верујем да се база стварно зове Guantamo Bay POMOR Base.

[Brok]

Ruski balon leteo iznad Poljske skoro 5 sati: Kretanje pomno pratile su Oružane snage Poljske

21.06.2024.
 
Poljske oružane snage javile su na društvenoj mreži X da je ruski balon prešao granicu zemlje. Prema preliminarnoj proceni, Rusija je izgubila kontrolu nad jednim od balona koji štite objekte u Kalinjingradskoj oblasti.

Balon koji je ušao u poljski vazdušni prostor iz Rusije napustio je poljsku teritoriju skoro pet sati kasnije, saopštila je Operativna komanda Oružanih snaga Poljske. Kako je saopštila poljska strana, balon je prešao granicu zemlje severno od grada Ketrin 20. juna.

Balon je prešao poljsku granicu oko 15:30 po lokalnom vremenu i napustio je poljsku teritoriju oko 20:00 časova.

Poljska vojska nije precizirala veličinu balona niti njegovu namenu. Međutim, istakli su da se kretao u istočnom pravcu i da njegov trag stalno prate radarske stanice.

Oružane snage Poljske su navele da su ruske službe unapred upozorile na moguće kršenje granice. „Ruske vlasti su nas prethodno obavestile o mogućnosti ulaska objekta u to područje“, saopštila je Operativna komanda Oružanih snaga Poljske.

Poljska vojska odlučila je da ne obori balon, s obzirom na moguće negativne posledice. Takođe su uverili da balon ne predstavlja pretnju po bezbednost lokalnog stanovništva.

Ovo nije prvi put da se narušava vazdušni prostor susednih država od strane Rusije. Nekoliko dana ranije, 15. juna, ruski vojni avion Su-24 narušio je švedski vazdušni prostor.

Prema navodima švedskih oružanih snaga, Su-24 je noću skrenuo sa rute, na šta je upozoreno, ali nije bilo reakcije. Kao odgovor, Švedska je “podigla” dva lovca Saab JAS 39 Gripen.

Tenzije između NATO-a i Rusije su porasle od eskalacije sukoba u Ukrajini, a slučajevi kršenja NATO vazdušnog prostora od strane ruskih aviona postali su redovna pojava.

Poljsko vazduhoplovstvo redovno mobiliše svoje lovce tokom masovnih ruskih napada na zapadnu Ukrajinu, a bilo je i slučajeva da su ruske rakete nakratko ušle u vazdušni prostor Poljske, do oko pola minuta.

U maju je otkriveno da je Rusija rasporedila fiksne balone opremljene specijalnom opremom za nadgledanje granice sa Finskom u Kareliji.

Uređaj je tada identifikovan kao aerostat AKV-05 dizajniran za izviđanje i nadzor u radijusu od 10 kilometara. Ruski mediji su naveli da ove balone koristi granična policija u okviru FSB, posebno za sprečavanje ilegalne imigracije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prema objavljenim informacijama, kompleks ruskih tajnih službi uključuje balon, kontrolno vozilo i specijalnu benzinsku pumpu koja se nalazi na šasiji automobila.

Pomalo komične situacije sa balonima i kontroverze koje su ih pratile dobile su najveću ikada medijsku pažnju prošle godine, kada je kineski meteorološki balon završio iznad Sjedinjenih Država. Tada je lovac pete generacije F-22 Raptor krenuo na opasan zadatak obaranja „špijunskog balona“ koristeći raketu AIM-9X Sidewinder.

Od tada počinju masovno da se nižu incidenti vezani za balone uglavnom u područijima gde postoji osnova za sukob ili sukob traje, a poslednji u nizu je pritužba Seula da im iz Severne stižu baloni sa fekalijama i đubretom.

Izvor

[PakleniVuk]

Mali revanš da zadovolji sve one koji su se pitali "zašto Rusija dopušta NATO dronovima da nadleću Crno More ".

[Brok]

Ovo je u pitanju meteorološki balon. Hoće ljudi da urade dugoročnu prognozu.

[Brok]

Ministarstvo odbrane Rusije najavljuje opasnost od rata sa NATO-om

28.06.2024

Sjedinjene Države pojačavaju strateške operacije bespilotnih letelica iznad Crnog mora, sa ciljem da nadgledaju i ciljaju precizno oružje koje se isporučuje ukrajinskim oružanim snagama, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

„Ovo naglašava rastuću umešanost SAD i NATO-a u ukrajinski sukob, koji se stavljaju na stranu kijevskog režima. Ovakvi letovi značajno povećavaju verovatnoću incidenata u vazdušnom prostoru sa avionima ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga, povećavajući rizik od direktne konfrontacije između alijanse i Rusije. Države NATO-a će snositi odgovornost za to“, saopštilo je ministarstvo.

Kao odgovor, ruski ministar odbrane Andrej Belousov je naredio Generalštabu Oružanih snaga Rusije da pripremi predloge za brze akcije protiv, kako oni nazivaju, američkih „provokacija“ koje uključuju letove dronova iznad Crnog mora.

Nedavno je nebo iznad Crnog mora bilo tiše, barem prema ruskom Ministarstvu odbrane, koje već nekoliko meseci nije prijavilo nijedan američki dron u toj oblasti. Međutim, stvari su se ubrzale 23. juna kada su RIA Novosti, koristeći podatke Flightradara24, otkrile da je američki izviđački dron RK-4B Global Havk leteo iznad Crnog mora tokom raketnog napada na Sevastopolj. Rusko Ministarstvo odbrane veruje da su američki stručnjaci upravljali raketama dugog dometa ATACMS tokom ovog napada, koristeći prikupljene obaveštajne podatke.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Samo dan kasnije, 24. juna, ruski Telegram kanali, uključujući Fighterbomber, brujali su od izveštaja da je američki dron Global Havk oboren iznad Crnog mora. Uprkos ćaskanju, ni američki ni ruski zvaničnici ovo nisu zvanično potvrdili, a Kremlj se uzdržao od komentara.

Još u martu 2023. godine, incident sa američkim dronom MK-9 Reaper koji se srušio u Crno more dospeo je na naslovne strane. Prema američkoj evropskoj komandi, dron je bio u rutinskoj misiji kada ga je presrela ruska letelica, što je dovelo do sudara u vazduhu. Rusko Ministarstvo odbrane se suprotstavilo tome tako što je negiralo bilo kakav kontakt između njihovog borbenog aviona i drona, navodeći umesto toga kršenje pravila vazdušnog prostora.

Nakon incidenta, šef Pentagona Lojd Ostin je potvrdio da će Sjedinjene Države održati svoje letove gde god to međunarodno pravo dozvoljava. On je takođe naglasio da ruski vojni avioni moraju da se ponašaju bezbedno i profesionalno.

Izvor

[Brok]

Finska predala 15 svojih vojnih baza SAD: Američke snage će ovde moći da rasporede tešku vojnu opremu

03.07.2024.
 
Finski parlament je 1. jula jednoglasno odobrio Sporazum o saradnji u oblasti odbrane (DCA) sa Sjedinjenim Državama. Prema sporazumu, Finska će obezbediti pristup 15 svojih vojnih objekata za upotrebu od strane vojske SAD.

Sporazum takođe omogućava raspoređivanje američkog vojnog osoblja, oružja, municije i vojne opreme u Finsku. Osim toga, sporazum predviđa uspostavljanje određenih vojnih zona, koje će uključivati vojne objekte dostupne samo američkom osoblju.

Podsetimo, Finska vlada je u decembru 2023. godine već potpisala Sporazum o saradnji u oblasti odbrane (DCA).

Kada je Švedska usvojila DCA sporazum 18. juna, glasanju je prethodila burna debata, a kritičari su rekli da sporazum otvara vrata razmeštanju nuklearnog oružja u zemlji.

Iako je to takođe kontroverzna tema u Finskoj, zakonodavci su obezbedili da se ugovorom primenjuje nacionalni zakon na nuklearno oružje, čiji su uvoz i tranzit zabranjeni na finskom tlu.

Odnosi Finske sa susednom Rusijom, sa kojom deli granicu od 1.340 kilometara, postali su sve zategnutiji od prijema Finske u NATO.

Ovaj razvoj događaja odražava rastuću zabrinutost nordijskih zemalja zbog rastuće pretnje iz Rusije i jačanja odbrambene saradnje između Finske i drugih zemalja NATO-a.

Detalji ugovora i njegov značaj

Prema informacijama finske novinske agencije Ile, sporazum o saradnji u oblasti odbrane jednoglasno je odobrio finski parlament. Ova odluka omogućava američkoj vojsci da stacionira odbrambenu opremu, zalihe, opremu i osoblje u finskim bazama.

Osim toga, neki od objekata biće dostupni drugim zemljama NATO-a, dok će neke baze biti isključivo za američke trupe.

Ovaj sporazum predstavlja značajno jačanje odbrambenih veza između Finske i SAD, kao i povećanje stepena integracije Finske u strukture NATO-a (SAD).

Jedan od ključnih aspekata ovog sporazuma je da se obezbedi stalno prisustvo američkih trupa u Finskoj. Finska napominje da će stalno prisustvo američkih snaga pomoći u jačanju odbrambenih sposobnosti Finske i stvoriti dodatne mogućnosti za zajedničke vežbe i operacije sa saveznicima iz NATO-a.

Moguće implikacije po regionalnu bezbednost

Davanje pristupa američkoj vojsci finskim vojnim bazama ima niz značajnih implikacija po regionalnu bezbednost. Pre svega, reč je o pokušaju stvaranja dodatnog vojno-političkog pritiska na Rusiju.

Sa tako velikim brojem vojnih baza, Rusija će morati značajno da poveća svoje prisustvo u blizini granica NATO-a, smanjujući prisustvo u drugim oblastima.

Pored toga, SAD će imati mogućnost da stalno nadgledaju rusku teritoriju, što bi zauzvrat moglo da donese NATO-u mnogo veću prednost nego od ulaska u alijansu sa Ukrajinom.

Reakcija Rusije

Reakcija Rusije na to da je Finska dala američkoj vojsci pristup svojim vojnim bazama bila je očekivano negativna. Moskva ovo smatra još jednim korakom ka jačanju vojnog prisustva NATO-a na svojim granicama i pretnjom po svoju nacionalnu bezbednost.

Kao odgovor, Rusija može da preduzme neke mere u cilju jačanja svoje odbrane i demonstracije spremnosti da zaštiti svoje interese.

Jedan od mogućih koraka Rusije mogao bi da bude povećanje vojnog prisustva na svojim severozapadnim granicama, uključujući raspoređivanje dodatnih snaga i opreme protivvazdušne odbrane.

Takođe tu su i vežbe velikih razmera u regionu kako bi demonstrirali spremnosti za brzo reagovanje na moguće pretnje i povećanje stepena borbene gotovosti njenih oružanih snaga.

Izvor

[Brok]

Politico: “Umesto članstva u NATO, Ukrajina je dobila svoju pojednostavljenu verziju”

11.07.2024.
 
Iako Ukrajina tokom aktuelnog samita u Vašingtonu neće dobiti poziv za ulazak u NATO, Kijev stvara sopstvenu mrežu bilateralnih saveza koji će joj pomoći u budućnosti, piše Politico. Ovo je neka vrsta “lajt verzije” članstva, za koju se kaže da ima svoje prednosti.

Ukrajina je trenutno potpisala 20 bilateralnih sporazuma sa svojim saveznicima. Oni uključuju odredbe za dugoročnu vojnu i finansijsku pomoć, obuku ukrajinskog vojnog osoblja i snabdevanje oružjem, ali ne i za slanje stranih armija direktno na front.

Ovi sporazumi su svojevrsna zamena za Ukrajinu za član 5 NATO ugovora, pod koji Kijev dugo pokušava da potpadne. U međuvremenu, sporazumi predviđaju da se „konsultacije održe 24 časa unapred kako bi se razgovaralo o odgovarajućem odgovoru” u slučaju eskalacije.

Istovremeno, takav ugovor je pogodan za ukrajinske vlasti u tome što ako kasnije jedna ili dve zemlje eventualno (na primer, kada se promeni vladajuća grupa) odustanu od svojih obaveza, ostale će ostati na strani Kijeva.

Politico takođe naglašava da će i sama Ukrajina i njene pristalice na Zapadu nastaviti da traže punopravno članstvo Kijeva u Severnoatlantskoj alijansi, jer je to „najbolja garancija“.

Izvor

[Brok]

F-18 'ispred nosa' ruskog Su-30 Flanker-C (video)

15.07.2024.

Video iz kokpita borbenog aviona zabeležio je zanimljiv incident, po nekima, iznad Finskog zaliva. Na društvenoj mreži X, nalog koji je podelio video tvrdi da snimak pokazuje opasno blizak manevar finskog Boinga F/A-18 (pretpostavlja se da je finski, nije dokazano) koji prelazi stazu ispred nosa ruskog Suhoj Su -30 borbeni avion Flanker-C .

Video počinje direktno opasnim manevrom. Iznad voda Finskog zaliva pojavio se lovac koji je prešao put Su-30, leteći ispred njegovog nosa, i to na veoma maloj udaljenosti jedan od drugog. Zatim je poravnao horizontalnu poziciju na većoj udaljenosti od ruskog borca. Drugi prelazak sledi finski F-18 ispred nosa Su-30, ali ovoga puta na mnogo većoj udaljenosti.

„Ruski Su-30SM dobija nišan na bezobraznom (finskom?) F-18 negde, verovatno iznad Finskog zaliva“, piše u izveštaju X. Jedan od X naloga ispod videa je komentarisao da video prikazuje vreme vazdušnih borbi. „Poslednjih meseci postajem sve više ubeđen da, suprotno sadašnjoj 'prihvaćenoj mudrosti', era borca protiv borca 'dog borbe' nije tako prošla kao što su mnogi skloni da veruju. U „velikom ratu“ velikih sila, bojno polje može biti značajno prošireno po standardima prethodnih ratova, ali pretpostavljam da će „zatvaranje s neprijateljem“ ostati veoma važno još neko vreme.



Jedan od osnovnih razloga zašto se smatra opasnim manevrom ako borbeni avion leti opasno blizu nosa drugog lovca je rizik od sudara u vazduhu. Velike brzine pri kojima borbeni avioni rade ostavljaju vrlo malo prostora za greške, a čak i mala pogrešna procena može rezultirati katastrofalnim posledicama za oba uključena aviona.  

Druga značajna opasnost je potencijal turbulencije u buđenju. Kada mlaznjak leti izbliza ispred drugog, on može stvoriti snažne vazdušne smetnje koje mogu destabilizovati letelicu koja se vuče. Ova turbulencija može prouzrokovati da sledeći mlaznjak izgubi kontrolu, što može dovesti do mogućeg pada.

Pored toga, takvi manevri mogu da ometaju sposobnost pilota da održi svest o situaciji. Kada mlaznjak leti blizu nosa drugog, može ometati pogled pilota, što otežava praćenje drugih aviona, karakteristika tla ili potencijalnih pretnji. Ovo može ozbiljno da ugrozi bezbednost misije.

Psihološki uticaj na uključene pilote ne treba potcenjivati. Situacije visokog stresa, kao što je još jedan mlaznjak u blizini, mogu dovesti do povećane anksioznosti i narušenog donošenja odluka. Ovaj pojačani stres može smanjiti sposobnost pilota da efikasno reaguje na druge potencijalne opasnosti.  

Konačno, ovi opasni manevri mogu eskalirati tenzije između vojnih snaga. Takve akcije se često doživljavaju kao agresivne ili provokativne, koje potencijalno mogu dovesti do diplomatskih incidenata ili čak oružanih sukoba. Održavanje bezbedne distance je ključno za sprečavanje nesporazuma i obezbeđivanje mira među narodima.

Pored finskog F-18, NATO je rasporedio razne avione kako bi osigurao bezbednost Finskog zaliva, strateški značajnog područja zbog blizine Rusiji i nekoliko država članica NATO-a. Jedan od primarnih aviona koji se koristi za ovu svrhu je Boeing E-3 Sentri, poznatiji kao AVACS (Sistem za upozorenje i kontrolu u vazduhu). Još jedan ključni avion u arsenalu NATO-a za čuvanje Finskog zaliva je Lockheed Martin F-35 Lightning II.

Pored E-3 Sentri i F-35, NATO koristi impresivni Eurofighter Tiphoon. Ovaj agilni, dvomotorni višenamenski lovac je od suštinskog značaja i za nadmoć u vazduhu i za ulogu u kopnenim napadima među nekoliko zemalja članica NATO-a. Prisustvo Tajfuna je ključno za održavanje snažnog odbrambenog stava u Finskom zalivu. Slično, NATO raspoređuje Boeing P-8 Poseidon, kamen temeljac u regionu. Pored toga, oni koriste General Atomics MK-9 Reaper, bespilotnu letelicu (UAV) koja pruža uporne mogućnosti nadzora i izviđanja.  

U nedavnom incidentu 15. juna, finske vlasti su izvestile da je ruski vojni avion upao u finski vazdušni prostor. Istovremeno, Švedska je takođe prijavila kršenje vazdušnog prostora od strane ruskog aviona.

Nakon dalje istrage o proboju finskog vazdušnog prostora, finska granična straža je otkrila da su umešana četiri ruska aviona. Vlasti sumnjaju da je jedan od ovih aviona ušao u finski vazdušni prostor na otprilike dva minuta, probivši 2,5 kilometara na finsku teritoriju.

Na video snimku koje je u utorak objavilo rusko Ministarstvo odbrane prikazana su dva strateška bombardera u pratnji ruskih borbenih aviona u Finskom zalivu. U jednom trenutku na snimku je vidljiv i finski borbeni avion Hornet. „Okruženje liči na južnu obalu Finske, a nijedna druga zemlja ovde nema lovce Hornet, pa se usuđujem da kažem da je to finski stršljen“, primetio je vojni ekspert Marko Eklund.  

Izvor

[kumbor]

Ако је пилот Сушке предузео такав маневар, мислим да је био уверен да га може безбедно извршити, да буде "топгановски" а да не направи међународни инцидент. То само говори да руски пилоти нису незналице и "патке за гађање" како мисле западни Асови! **бо им пас матер!

[Boro Prodanic]

Ако је пилот Сушке предузео такав маневар, мислим да је био уверен да га може безбедно извршити, да буде "топгановски" а да не направи међународни инцидент. То само говори да руски пилоти нису незналице и "патке за гађање" како мисле западни Асови! **бо им пас матер!

Ja sam razumeo da je F-18 proleteo "ispred nosa" SU-30, ne obrnuto.

[Lemi_O2]

Da, jasno se vidi na videu da je F/A-18 proletio ispred Su-30 (jasno se vidi i cockpit i specifična ruska kaciga pilota).
Ostatak isti kao i Kumborove prve dvije rečenice .

[Brok]

Ovaj "incident" je samo provokacija NATO pilota. Dobro je da ruski pilot nije otvorio vatru po istom.

[Lemi_O2]

Ovaj "incident" je samo provokacija NATO pilota. Dobro je da ruski pilot nije otvorio vatru po istom.

Takve igre se igraju od početka hladnoga rata od svih uključenih strana, ništa novoga. Ovakvo riskantno letenje je inače Trademark baš sovjetskih i poslije ruskih pilota.
Bilo je i brojnih udesa i oštećenja aviona. Slažem se da su te igre tipa "tko ima veći" apsolutno nepotrebne i bekorisno riskiranje u najmanju ruku par letjelica i života pilota.
U ovom preludom vremenu takva zajebancija može nekontrolirano eksponencijalno eskalirati.

[Brok]

Stotine hiljada nemačkih vojnika će otići na rusku granicu u slučaju opšteg rata sa NATO-om

20.07.2024.
 
Stvari su sve alarmantnije oko mogućeg proširenja rata iz Ukrajine na istočnu Evropu.

Zapad je najavio planove Nemačke da prebaci snage na rusku granicu, kažu izvori iz štampe.

U pitanju su planovi Generalštaba nemačke vojske u vezi sa prebacivanjem snaga na granicu sa Rusijom.

„Nemačka je potvrdila planove da premesti stotine hiljada vojnika na svoju granicu sa Rusijom u slučaju rata sa NATO-om“, pisao je američki Njuzvik.

„U utorak je portparol komande odbrane Bundesvera (nemačka vojska) potvrdio u publikaciji da tajni ‘Operativni plan’, nastavlja da se razvija i stalno ažurira pod jurisdikcijom komande oružanih snaga zemlje”, citira publikacija.

Pomenuti plan za brzo raspoređivanje snaga NATO-a biće ključni element odvraćanja ako se situacija pogorša, prenesli smo tada.

Kolumnista Špigla Rasmus Buhštajner nedavno je napisao da Nemačka razvija tajni plan za prebacivanje oko 800.000 zapadnih vojnika i 200.000 komada opreme na rusku granicu u slučaju rata.

Pentagon je takođe saopštio da će SAD 2026. godine početi da razvijaju sisteme za udare dugog dometa u Nemačkoj koji će značajno nadmašiti oružje koje već postoji u Evropi.

Reč je, konkretno, o raketama SM-6, Tomahawk i „hipersoničnom oružju u razvoju“, naveli su tada iz SAD.

Berlin izaziva bes u Moskvi

U potezu koji su zvaničnici opisali kao bez presedana, Nemačka je pre nekoliko meseci počela da raspoređuje stalnu vojnu brigadu u Litvaniji, označavajući prvo dugoročno raspoređivanje nemačkih trupa u inostranstvu od Drugog svetskog rata.

Raspoređivanje je počelo dolaskom prve grupe od oko 5.000 nemačkih vojnika u Litvaniju. Ovi vojnici će biti stalno stacionirani u zemlji, što je odstupanje od istorijskog oklevanja Nemačke da stacionira trupe u inostranstvu na duge periode.

Očekuje se da će formiranje ove nove brigade biti završeno do 2027. godine, iako detalji o finansiranju stambenih i drugih logističkih troškova za trupe tek treba da budu finalizovani između ove dve članice NATO-a.

Raspoređivanje nemačkih trupa u Litvaniji predstavlja složenu interakciju istorijskih, strateških i geopolitičkih faktora.

Za Nemačku, to označava otklon od vojne doktrine posle Drugog svetskog rata, odražavajući veću ulogu u NATO-u. U međuvremenu, za Litvaniju i njene baltičke susede, prisustvo nemačkih snaga služi kao “simbol solidarnosti i bedem protiv moguće agresije Rusije“.

Podsećamo, narod Nemačke sve više strahuje od mogućnosti da se rat proširi na Evropu posle eskalacije sukoba u Ukrajini.

U anketi prošlog aprila u ime ARD Deutschlandtrenda, 67% ispitanika je odgovorilo da smatra da je pretnja bezbednosti i miru u Evropi jaka ili veoma jaka. Ovo je povećanje od 28% u odnosu na februar 2019. godine.

Sve visi o koncu ako se ovakva politika nastavi i ne drastično, ali nažalost raste pretnja da će naša planeta doživeti najveću katastrofu od njenog nastanka.

Šta tačno kaže član 5 NATO-a?

„Strane ugovornice su se složile da će se oružani napad na jednog ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na sve njih, i stoga su se složile da će, u slučaju takvog oružanog napada, svaka od njih koristi pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu priznatu članom 51. Povelje Ujedinjenih nacija, pomagati napadnutim stranama ili ugovornim stranama tako što će hitno preduzeti takve radnje, same i zajedno sa drugim stranama, kako smatraju potrebnim, uključujući korišćenje oružanih snaga, za obnavljanje i održavanje bezbednosti severnoatlantskog regiona.

Svaki takav napad i svaka radnja preduzeta kao rezultat biće odmah prijavljena Savetu bezbednosti. Ove mere će prestati čim Savet bezbednosti preduzme neophodne mere za obnavljanje i održavanje međunarodnog mira i bezbednosti“.

Da bi se aktivirao član 5, prvo se mora aktivirati član 4 (konsultacije sa NATO partnerima) i moraju postojati dokazi da napad na teritoriju pogođene države zapravo potiče iz inostranstva.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dotična država će tada zatražiti primenu člana 5. Zahtev će oceniti Severnoatlantski savet, u kome svaku od članica predstavlja jedan od njegovih predstavnika.

Iako savet odlučuje jednoglasno, to ne znači da sve države članice moraju biti uključene u akcije odgovora (primera radi, čak i ako pristanu na aktiviranje člana 5, Mađarska ili Slovačka, koje ne dele stavove ostatka NATO pakta po pitanju Rusije, mogu odlučiti da se vojno ne mešaju).

Izvor
Mislim da ovo nema nikakve veze na relaciji Rusija - Nemačka, već SAD - Rusija.

[Brok]

Severnoatlantski ugovor ima samo 14 članova, a član 5 se konkretno odnosi na princip kolektivne odbrane i glasi:

Član 5:

"Strane se slažu da će se oružani napad protiv jedne ili više njih, u Evropi ili Severnoj Americi, smatrati napadom protiv svih njih i, prema tome, slažu se da, ukoliko dođe do takvog oružanog napada, svaka od njih, u ostvarivanju prava na individualnu ili kolektivnu samoodbranu priznatog Članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija, pomoći će Strani ili Stranama koje su napadnute, pojedinačno i u dogovoru s drugim Stranama, preduzimajući odmah, pojedinačno i u dogovoru s drugim Stranama, takvu akciju kakvu smatra neophodnom, uključujući upotrebu oružane sile, kako bi obnovila i održala bezbednost Severnoatlantskog područja."
Takođe i od ovog člana 5 NATO pakta u praksi se odnosi samo na pojedine države (uglavnom države članice osnivača Severnoatlantskog pakta i one države članice koji imaju nuklearno naoružanje). Primera radi sa Makedonija uđe sa nekim u sukob, dobijali bi oružje i municiju poput Ukrajine, ali nikako ne verujem da bi NATO reagovao ništa više, a naročito ne bi slao svoje trupe u žarište borbi (eventualno komandi kadar).