Свет Џеј Ди Венса: Где Трампов потпредседник стоји по питању Израела, Украјине и Кине?
Венс подржава пуну подршку Израелу у Гази, али жели опрез са Ираном, фокусирање на Кину и мању подршку Украјини.Бивши амерички председник Доналд Трамп није био једини лидер који је у понедељак дочекан као рок звезде на Републичкој националној конвенцији (РНЦ). Овације је добио и Џеј Ди Венс, 39-годишњи сенатор из Охаја којег је Трамп – два дана након атентата на бившег председника – изабрао за свог потпредседника за новембарске изборе.
Венс се својевремено запитао да ли је Трамп „цинична рупа” или „амерички Хитлер”. Сада је спреман да буде Трампов пратилац, а потенцијално и следећи потпредседник Сједињених Држава.
Ризични капиталиста (venture capitalist) и (војни) ветеран, Венс је постао познат на националном нивоу са својом књигом која је биле бестселер, а по којој је касније снимљен и филм, Хилбили Елеџи (Hillbilly Elegy, ”Горска Елегија”). Он је део низа републиканаца који се залажу за ”hands-off” приступ спољној политици (делимични изолационизам, немешање). Та политика даје приоритет интересима САД, сумња у војну интервенцију и доводи у питање дугогодишњи приступ САД глобалним савезима.
Али Венсов приступ „Америка на првом месту” такође има своја ограничења. Ево погледа на спољнополитичку перспективу веома отвореног сенатора о свему, од израелског рата у Гази и сукоба у Украјини , до растућих тензија са Кином:
Где Венс стоји по питању Израела и Газе?Венсова спољна политика може се назвати „Америка на првом месту са изузетком Израела“. Када је Хамас извео напад 7. октобра прошле године, Венс је окривио Бајденову администрацију за омогућавање палестинске групе.
„Американци морају да се суоче са оштром истином: наш порез је финансирао ово“, рекао је он, неколико сати након напада, према извештајима медија.
Венсова чврста подршка снажним америчко-израелским односима почива на његовом мишљењу да је та земља од суштинског значаја за заштиту америчких интереса на Блиском истоку, каже Сет Ајзенберг (Seth Eisenberg), извршни директор Фондације ПАИРС (PAIRS Foundation), организације са седиштем у САД.
„Венс подржава наставак војне помоћи Израелу, наглашавајући да сигуран Израел доприноси регионалној стабилности и усклађен је са америчким стратешким интересима. Он се залаже за блиску дипломатску и одбрамбену сарадњу, препознајући улогу Израела као демократије у нестабилном региону“, рекао је Ајзенберг за Ал Џазиру.
Заиста, Венс је одбацио било каква ограничења помоћи Израелу.
Венс је својим хришћанским уверењима приписао свеобухватну подршку Израелу.
„Већина грађана ове земље мисли да је њихов спаситељ, а ја себе сматрам хришћанином, рођен, умро и васкрсао у том уском појасу територије поред Медитерана“, рекао је он у говору одржаном на Квинси институту у Може.
„Идеја да ће икада постојати америчка спољна политика којој није много стало до тог дела света је бесмислена.
На унутрашњем плану, Венс је написао писмо америчком председнику Џоу Бајдену прошлог новембра, позивајући га да не спроводи специјалну имиграциону заштиту за Палестинце, називајући их „популацијом потенцијално радикализованих појединаца“.
Он је такође представио законе за задржавање федералних средстава за факултете у којима су постојали кампови или протести против израелског рата у Гази.
Шта је са америчким интервенцијама на Блиском истоку?Иако политичар из Охаја не жели да се постављају ограничења за подршку израелском рату против Хамаса, он је раније рекао да се противи било каквим директним америчким ударима на Иран, осим ако Иранци директно не нападну америчке трупе.
Венс је више пута доводио у питање умешаност САД у различите сукобе на Блиском истоку, рекао је Ајзенберг.
„Венс верује да многе од ових интервенција не само да нису успеле да постигну своје циљеве, већ су и исцрпиле америчке ресурсе и животе“, рекао је он.
Ајзенберг је рекао да Венс верује да би САД требало да буду опрезне у вези са учешћем у страним сукобима осим ако не постоји јасна, директна претња националној безбедности.
„Ова перспектива је у складу са ширим трендом унутар одређених сегмената Републиканске партије, који постају све опрезнији према интервенционистичким политикама које су карактерисале ране 2000-те“, рекао је он.
Ипак, иако је Венс критичан према интервенционизму, он се не залаже за изолационизам, рекао је Ајзенберг.
Трампов избор потпредседника верује у одржавање савеза са кључним партнерима у Европи и Азији ради решавања заједничких безбедносних изазова, али се залагао за то да ти савезници праведно допринесу напорима колективне одбране, додао је Ајзенберг.
Какво је мишљење Венс по питању руског рата у Украјини?Венс је против тога да САД обезбеђују средства Украјини усред рата са Русијом.
У недавном говору на Конференцији националног конзервативизма, Венс је рекао да учешће САД у Украјини „нема очигледно решење или чак циљ да смо близу тога да га остваримо“.
Избор потпредседника је такође подстакао Европу да преузме већи део војне одбране, тако да се САД могу концентрисати на решавање онога што виде као претње које представља Кина.
„Желимо да Европа буде успешна, али Европа мора да преузме већу улогу у сопственој безбедности“, рекао је он на Минхенској безбедносној конференцији у фебруару.
Венсова номинација је већ изазвала пометњу у Европи.
„Номинација [ЈД Венса] за потпредседника показује нам у Европи да морамо да наставимо да чинимо напоре да сами водимо већу бригу о европској безбедности и суверенитету“, рекао је немачки законодавац Метин Хакверди у посту на ”Х”. „Тврд орах .”
На Минхенској конференцији, Венс је такође похвалио Трампа као „најбољег председника у одвраћању Русије у једној генерацији“.
Он је одбацио оптужбе да су и он и Трамп били благи према руском председнику Владимиру Путину, наводећи да је Путинов преферирани кандидат Бајден „јер је он предвидљивији“.
Сенатор из Охаја је такође рекао у Минхену да постоје практични разлози због којих САД треба да смање своју подршку Украјини. САД, како је рекао, „не праве довољно муниције да подрже рат у источној Европи, рат на Блиском истоку и потенцијално непредвиђени случај у источној Азији“.
„Када је ПАЦ-3 (Патриот) у питању, Украјина користи за месец дана потроши оно што Сједињене Државе направе за годину дана“, навео је Венс као пример.
Додао је да се сукоб треба окончати „миром у преговорима“ између свих укључених страна.
То је у складу са Трамповом визијом – бивши амерички председник је обећао да ће преговарати о окончању рата ако се врати на власт.
Како Венс стоји у односима са Кином?Према Ајзенбергу, Венс види Кину као примарног стратешког конкурента и позвао је на одлучнији став САД како би се супротставио растућем утицају Пекинга.
„Венс подржава мере за смањење америчке зависности од кинеске производње и заштиту критичних ланаца снабдевања“, рекао је Ајзенберг. „Он се такође залаже за снажне акције против кинеске крађе интелектуалне својине и непоштене трговинске праксе.
У ствари, Венс је на конференцији у Минхену раније ове године рекао да би спољна политика САД требало да се фокусира на источну Азију у наредних 40 година.
Венс је у марту спонзорисао закон којим се кинеској влади блокира приступ америчким тржиштима капитала ако се не придржава закона о међународној трговини.
Поред Украјине, где Венс стоји по другим питањима везаним за Европу?У складу са својим ставовима о фокусирању првенствено на Кину, Венс је изјавио да би САД требало да се одвоје од Европе.
Осим тога, Венс је критиковао британску Лабуристичку партију након што се вратила на власт под новопеченим премијером Киром Стармером.
Након избора, рекао је да би Велика Британија могла бити прва "исламистичка земља са нуклеарним оружјем", мислећи на нуклеарно оружје.
„Која је прва истински исламистичка земља која ће добити нуклеарно оружје? Можда је Иран, можда се Пакистан већ некако рачуна. И онда смо некако коначно одлучили, можда је то заправо Велика Британија пошто су лабуристи управо преузели власт“, рекао је Венс.
Извор:
Ал Џазира
